Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.
U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.
Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.
Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.
"Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugo izbora", dodaje ovaj voćar.
"Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu", ogorčen je Stojković.
Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.
"Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva pa sad sve i prvi i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je i što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali", kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.
"Malo je otkpuljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači", objašnjava Prokić.
U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.
Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.
"Ove godine oko 60 posto roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni", kaže Simić.
Foto prilog
Tagovi
Autorka