Cena višnje viša od prošlogodišnje, ali voćari "napuštaju" svoje zasade?

Berba višanja na području opštine Merošina privodi se kraju, a voćari ocenjuju da će po završetku tog posla sa ovogodišnjim otkupnim cenama biti na "pozitivnoj nuli". Na samom početu berbe dobijali su od otkupljivača za kilogram višanja 30 dinara, a potom 40 dinara za drugu klasu i 45 do 50 dinara za prvu klasu.

Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je za Agroklub da su otkupne cene nedovoljne da bi proizvođači bili na dobitku, ali su ipak bolje od prošlogodišnjih 20 i 25 dinara.

"Otkupljivači su ove godine podigli otkupne cene kada su shvatili da su višnje slabo rodile i da će ostati i bez tog malog roda ukoliko ne ponude voćarima koliko-toliko pristojnu cenu. Proizvođači ni ove godine ne mogu biti zadovoljni jer je cena koštanja kilograma višanja oko 45 dinara", kazao je Stojanović.

Višnja će ostatati neubrana

Prema njegovim rečima, veliki zasadi višanja i sada će ostati neubrani jer su ih voćari jednostavno "napustili".

"Od više od 2.000 hektara zasada, ozbiljno se obrađuje oko 1.000 hektara, na oko 400 hektara se proizvodnja improvizuje, a oko 600 hektara je ruinirano. Vlasnici ih ne obrađuju, ali ih i ne krče. Jednostavno ne znaju šta će sa njim."

Berba višanja u Merošini na pomolu - bez nade da će cena biti bolja?

Ovakvo stanje višnjika na području merošinske opštine, podsetio je on, posledica je katastrofalno niskih cena duži niz godina unazad. Za poslednjih desetak godina, rekao je, otkupna cena bila je zadovoljavajuća samo 2011. godine i 2012. godine, kada je iznosila 70 dinara, odnosno 120 dinara.

"Prinosi su ove godine u globalu prepolovljeni jer proizvođači nisu želeli, niti su imali para da ulažu u zasade nakon katastrofalno loše prošle i pretprošle godine. Ovo voće zahteva ozbiljna ulaganja, a mnogi su odustali od toga i ozbiljne proizvodnje jer nemaju računicu", istakao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, prinosi su ove godine bili izuzetno mali i u pojedinim zasadima su iznosili svega dve do tri tone po hektaru, a ranijih godina u tim zasadima moglo je da se ubere čak i 20 tona. Kao glavni razlog za to što merošinski kraj više ne prednjači u proizvodnji višanja u našoj zemlji voćari navode zatvaranje državnih hladnjača velikog kapaciteta poput merošinskog "Voćara" i niškog "Fripaka".

Kada će "Voćar" ponovo raditi?

Otkupljivači, kazali su, koriste to što proizvođači nemaju alternativu i nemaju gde da sačuvaju rod, i iz godine i godinu nude izuzetno niske otkupne cene, a preprodaju višnju duplo skuplje hladnjačama u drugim delovima zemlje. Predsednik opštine Merošina Saša Jovanović rekao je za Agroklub da bi za sledeću berbu hladnjača "Voćar" ponovo trebalo da bude u funkciji.

Prema njegovim rečima firma iz Beograda koja je kupila hladnjaču iz stečaja ugovorom je preuzela obavezu da nastavi sa istom delatnošću.

"U  kontaktu sam sa novim vlasnikom, započeli su neke manje radove na rekonstrukciji hladnjače. Za 15 do 20 dana trebalo bi da taj objekat ponovo bude priključen na elektro mrežu kako bi započeli kompletnu rekonstrukciju. Namera novog vlasnika je da se bavi ne samo otkupom, već i preradom voća", kazao je Jovanović.

Realna cena je 60 dinara

On je takođe ocenio da voćarima i ove godine nije ponuđena realna cena, ali da nisu bili na gubitku kao prošle godine.

"Realna cena je 60 dinara. Voćari koji imaju sopstvene tresače, zaradili su pet do sedam dinara po kilogramu za ponuđenih 45 do 50 dinara za kilogram prve klase višanja."

Oblačinska višnja koja se gaji na području opštine Merošina daje najkvalitetniji rod tog voća na području naše zemlje i to po mnogim parametrima, poput sadržaja suve materije i povoljnog odnosa šećera i kiselina.