Čime zaštititi jabuku od čađave pegavosti, krastavosti ploda i pepelnice?

Jabuka je jedna od najzastupljenijih voćnih vrsti u Srbiji, a takođe se smatra da je izložena najvećem broju pesticidnih tretmana za razliku od drugih gajenih biljaka u svetu. Trenutno se nalazi u fenofazi intenzivnog porasta plodova, a veličina plodova je u zavisnosti od sorte i geografskog područja, veličine lešnika, oraha ili veći.

Profesor fitopatologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Milan Ivanović ističe da, iako je najkritičniji period cvetanje iza nas, i dalje postoji potreba za zaštitom plodova i listova.

"Fitopatogene gljive nastavljaju da stvaraju sekundarni inokulum koji se raznosi vetrom i kišnim kapima, pa je stoga neophodno nastaviti sa tretmanima, koji su, iako ređi nego tokom cvetanja, podjednako bitni kako bi se sačuvala lisna masa i formirani plodovi. U ovom momentu interval tretiranja je 10 do 14 dana, mada može i češće, ako su padavine česte i intenzivne", kaže Ivanović.

Protektivni fungicidi

Kako dalje napominje, u ovoj fenofazi akcenat je na zaštiti listova i plodova od čađave pegavosti i krastavosti plodova jabuke čiji je prouzrokovač Venturia inaegualis i pepelnice jabuke koju izaziva gljiva Podosphaera leucotricha, ali i drugih, manje značajnih prouzrokovača bolesti lista i ploda, Alternaria mali, Monilinia fructigena, Diplodia sp.

Danas postoje brojni i efikasni fungicidi u suzbijanju čađave pegavosti i krastavosti ploda. Neki od njih su protektivni, tako da sprečavaju nastanak infekcije, a neki deluju na patogena i izvesno vreme posle ostvarene zaraze.

"Od protektivnih fungicida koji deluju na više mesta u metbolizmu gljiva mogu se koristiti kaptan, ditianon i etilenbis-ditiokarbamati. Od protektivnih fungicida sa specifičnim mehanizmom delovanja mogu se koristiti Qol fungicide (na primer strobilurini), zatim protektanti sa izvesnim kurativnim delovanjem kao što su: dodin, benzimidazoli, triazoli, imidazoli i anilinopirimidini", naglašava profesor fitopatologije.

Kako predupretiti rezistentnost?

Prema Ivanovićevim rečima aktivne materije iz grupe ftalimida koje deluju na "venturiju" su folpet i kaptan, iz grupe triazola koriste se difenokonazol, tebukonazol, tetrakonazol. Od anilinopirimidima koriste se ciprodinil i pirimetanil, a od karboksamida boskalid i izopirazam, kao i mnogobrojne međusobne kombinacije.

"Za suzbijanje prouzrokovača pepelnice na jabuci, mogu se koristiti fungicidi na bazi sumpora, difenokonazola, meptildinokapa, penkonazola, tetrakonazola, trifloksitrobina, krezoksimetila, flutriafola. Takođe, ova bolest se može suzbiti i kombinacijom pirimetanila i flukvinkonazola, ditianona i piraklostrobina, izopirazama i difenokonazola, tebukonazola i fluopirama", napominje naš sagovornik i dodaje da prilikom izbora fungicida treba voditi računa o maksimalnom broju tretiranja tokom sezone.

Takođe, ističe da se u skladu sa antirezistentnom strategijom preporučuje kombinovanje fungicida različitog mehanizma delovanja kako bi se predupredila pojava rezistentnosti.

Ulazimo u kritičan period

Što se tiče bakterioznih oboljenja svakako je najznačajnija bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka čiji je prouzrokovač Erwinia amylovora.

"Ulazimo u periodu godine kada se mogu pojaviti oluje praćene pojavom grada, nakon čega obično nastupa takozvana 'traumatska plamenjača' koja zapravo predstavlja jaku i brzu pojavu plamenjače nakon povreda koje su nastale delovanjem grada. Situacija kod ove bolesti je složenija jer je izbor efikasnih preparata vrlo ograničen. Ove zaraze je gotovo nemoguće sprečiti bez protivgradnih mreža", kaže profesor i dodaje da ukoliko ne postoje mreže, a na površini lista i drugih organa se nalaze bakterije usled neadekvatne zaštite u prethodnom periodu, pojava bolesti nakon grada je neizbežna.

"Ipak, ukoliko je zaštita u ranijim fenofazama (početak vegetacije i cvetanje) izvedena adekvatno, inokulum to jest broj bakterija je znatno manji na biljkama pa će i zaraze biti slabije i ređe", završava Milan Ivanović.