U Evropi je veliki deficit i polako se na evropsko tržište preliva situacija iz Amerike. Francuska trenutno potražuje više od 15.000 tona robe smrznute maline, ali tih količina nema, navodi stručnjak za jagodasto voće Aleksandar Leposavić.
Cene bobičastog voća u svetu i u Evropi se postepeno stabilizuju, ali primetan je i pad zaliha i potražnje, ukazuje u razgovoru za Agroklub stručnjak za jagodasto voće Aleksandar Leposavić. U Americi, kaže, prilično je komplikovana situacija, jer su i cene transporta skočile nekoliko puta.
"Ako je transport od Evrope do Amerike koštao šest hiljada dolara, sada je to izašlo na 23 hiljade dolara po jednom kontigentu", objašnjava Leposavić.
Osim borovnice, ostalo jagodasto voće, pogotovo kupina i jagoda doživele su priličan pad vrednosti na tom kontinentu. Malina ima tendenciju stagnacije, jer je platežna moć opala.
Cena bobičastog voća u Evropi i dalje visoka - u Americi pada
"Roba se manje traži bez obzira na takođe manje količine u hladnjačama. Vidi se veliki pad zaliha i tražnje i cene."
U Evropi je, dodaje, veliki deficit i polako se na evropsko tržište preliva situacija iz Amerike. Francuska, kaže, trenutno potražuje više od 15.000 tona robe smrznute maline, ali tih količina nema.
"Cena je jako dobra. Plaćaju za griz vilameta na evropskom tržištu 5,6 evra, plaćaju mikera oko sedam evra po kilogramu. Rolend kupine je oko četiri evra za tu prvu klasu. Međutim, i tu se vidi da počinje polako da se oseća stagnacija i pad tražnje", objašnjava Leposavić.
U Srbiji, pak, dodaje, ne postoji slobodna količina maline. Jedino, ističe, kod borovnice ni cena ni tražnja nisu pale, a solidne su i zalihe. Svakako, proizvođači u našoj zemlji, umnogome zavise od stanja na svetskom i evropskom tržištu, ukazuje naš sagovornik.
"Ali, takođe, oni su vrlo često i primarni proizvođači i ne osete toliko te promene, pogotovo kada postoji deficit. Kod kupine je u prethodnih nekoliko godina bila solidna cena na svetskom tržištu, međutim oni to nisu osetili."
Bilo je, napominje, i situacija kada je cena kupine bila ispod proizvođačke što je prouzrokovalo pad proizvodnje, mnogi su krčili voćnjake i napuštali ih. Ali, trenutni pad cena na svetskom tržištu, smatra Leposavić, "opametiće" one koji su verovali da rast može ići u nedogled.
"Da se plaća prilično visoko i da na osnovu toga planiraju svoju proizvodnju, nije dobro. To ne treba da rade, a često se to dešava, jer se neretko neke dezinformacije plasiraju i u jednom i u drugom pravcu, što je loše i za malinu i za ostalo jagodasto voće", navodi naš sagovornik.
Problem prave i pojedinci, veliki izvoznici koji pričaju o hiperprodukciji ili proizvodnji u nekim drugim zemljama, a zapravo ne poznaju pravo stanje.
"I upravo u tom nepoznavanju tržišta, prethodnih godina su potpisali očajne ugovore, tako da nisu bili u mogućnosti da ispoštuju skoro više od 20.000 tona maline. I prodali su robu po nižim cenama zbog loših ugovora iz prethodnih godina."
Usled toga, devizni priliv je manji, jer je veliki broj hladnjačara platio robu po višoj vrednosti u odnosu na onu za koju može sada da je proda.
"Savet proizvođačima je da u postojeće zasade ulože u sredstva i rad i da pokušaju da poboljšaju i prinos i kvalitet. Ove godine smo pored pada prinosa, imali i pad u kvalitetu što nije specifično za srpsku malinu. Mi smo standard po kome se svi upravljaju", napominje Leposavić.
Ističe da voćari moraju da budu obazrivi kod podizanja novih zasada, izbora sadnog materijala posebno što je, ukazuje, ove godine velika ponuda loših sadnica.
"I registrovani i neregistrovani prodaju materijal vrlo upitnog kvaliteta. Tako dolazi do sušenja, propadanja zasada i ne može da se ostvari maksimalni prinos."
A na loš rod ove sezone uticali su pre svega vremenski uslovi, dodaje ovaj stručnjak. Dobar deo proizvodnih regiona bio je pogođen gradom koji je oštetio i smanjio prinos, a suša u letnjim mesecima je uticala na krupnoću plodova.
Tagovi
Autorka
