Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rodnost voćaka
  • 25.12.2023. 07:30

Da li je istina da nakon obilnog roda voćka mora da odmori?

Proizvođači koji nedovoljno poznaju biološke karakteristike voćaka, kao i potrebu za negom u pojedinom godišnjem dobu, zavisno od fenofaze, smatraju ovakvu pojavu normalnom.

Foto: Depositphotos/zvonce
  • 153
  • 17
  • 0

Smenjivanje rodnih s nerodnim godinama u voćarstvu se naziva naizmenična, alternativna ili periodična rodnost. Ona može da bude potpuna ili delimična. Potpuna je kada posle godine sa visokim rodom sledi godina bez njega, a delimična kada posle godine sa obilnom rodnošću sledi godina sa primetno manjim rodom. Voćke mogu naizmenično da rode svake druge ili treće godine, stoji u knjizi Opšte voćarstvo prof.dr.sc. Ive Miljkovića

Uzrok može da bude više faktora, a primarni su biološke karakteristike vrsta, sorti i podloga, zatim klimatski uslovi proizvodnje i nega voćaka. 

Pojava nije jednako izražena kod svih vrsta

"Proizvođači koji nedovoljno poznaju biološke karakteristike voćaka, kao i potrebu za negom u pojedinom godišnjem dobu, zavisno od fenofaze, smatraju ovakvu pojavu normalnom jer se, prema njihovom mišljenju, posle obilnog roda voćka mora odmoriti", piše Miljković te retorički pita da li je baš neophodno da se voćke posle dobre rodnosti odmore ili se može otkloniti naizmenična rodnost i uticati na to da one redovno i obilno rode. 

Kaže kako ova pojava nije jednako izražena kod svih vrsta i sorti te joj jagodaste voćke kao što su jagoda, malina, ribizla, ogrozd, borovnica i druge nisu sklone. Takođe, ona skoro i ne postoji kod trešanja, višanja i bresaka.

"Sa druge strane, dobro nam je poznata nazmenična rodnost šljive bistrice. Jače je izražena kod jabuke i kruške, ali i tu postoji razlika između pojedinih sorti", navodi on. 

Tako neke sorte jabuka, kao što su džonatan, crveni i zlatni delišes skoro redovno rode dok neke, kao što su lepa iz boskopa, kanadska renet, ontario i slično pokazuju tu sklonost, ali i pojedine sorte krušaka (avranška, geljert, pastorčica).

Dalje piše kako je zapaženo da se zavisno od klimatskih uslova proizvodnje pojedine sorte pokazuju različite sklonosti pa tako one koje u jednom proizvodnom području redovno i obilno rode, u drugom rađaju naizmenično i obrnuto. Zbog toga je za svako uzgojno područje važno izabrati prikladan sortiment. 

Sve je stvar nege

Kada dođe do toga da u istom uzgojnom području iste sorte kod nekih proizvođača redovno rode, a kod drugih periodično, tada može da se govori o razlici u nezi. Ako je ona dobra, a to se odnosi na đubrenje i obradu zemljišta, navodnjavanje, rezidbu, proređivanje suvišnih plodova, zaštitu od bolesti i štetočina i sl., tada će voćke redovno da rode ili će da budu manje sklone periodičnoj rodnosti. 

Takođe, opisuje, one naizmenično rađaju ako u pojedinim godinama izostane zametanje (diferencija) cvetnih pupoljaka ili ako se oni zametnu, ali slabo razviju. To pojašnjava time da u godinama obilne rodnosti voćka troši velike kolčine hraniva za rast i razvoj plodova pa se jače iscrpljuje. Pritom se primetno smanjuje prirast jednogodišnjih izdanaka i lisne površine, a poslednje dovodi do smanjenja asimilacije ugljeno-hidrata. 

Zbog smanjene fotosinteze dolazi i do usporenog rasta korenove mreže i slabijeg primanja vode i mineralnih materija iz zemljišta. Plodovi u tom slučaju ostaju sitniji, lošije obojeni i generalno lošijeg kvaliteta. Miljković naglašava da je utrošak hraniva na rast i razvitak plodova te rast jednogodišnjih izdanaka najveći upravo u doba zametanja cvetnih pupoljaka. 

Osim niza agrotehničkih zahvata kao što su đubrenje i obrada zemljišta, navodnjavanje, prihranjivanje tokom vegetacije lako rastvorljivim hranivima, posebno azotom dodavanim u zemljište ili folijarno, a onda i zaštita od bolesti i štetočina, treba uskladiti i pomotehničke zahvate - rezidbu, povijanje izdanaka, proređivanje plodova kako bi se popravila kvalitet prirode i smnajio utrošak hraniva te time pomoglo zametanje.

"Eksperimentima je ustanovljeno da se za normalan razvoj plodova i zametanje cvetnih pupoljaka treba po svakom plodu, zavisno od sorte, razviti od 30 do 60 listova", elaborira on. 

Zaključuje kako je poznato da azot uveliko pridonosi bujnosti i rastu voćaka, kao i da njegovim dodatkom u kritičnoj fazi možemo značajno da poboljšamo rast. Zbog toga se preporučuje prihranjivanje azotnim đubrivima, ali i različitim regulatorima rasta kao što su biljni hormoni. 


Tagovi

Rodnost voćaka Periodična rodnost Alternativna rodnost Zametanje plodova Ivo Miljković Prihrana azotom


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.