Da li su fotoselektivne mreže budućnost srpskog voćarstva?

Poznato je da se mreže duže vreme koriste kao deo aktivne borbe za očuvanje i povećanje prinosa poljoprivrednih kultura. Ispod natkrivenih površina smanjuju se temperaturne razlike, te zbog smanjenog isparenja tlo zadržava vlagu.

Mraz se formira na zaštitnoj mreži, a ne na stablu, ublažavaju se naleti vetra, velike kapi kiše se razbijaju na njoj, a ono što je najvažnije u ovom periodu - zaštita su od ožegotina pri visokim temperaturama.

Različite boje za različitu voćnu vrstu

Na plantažama borovnice u Gruži postavljen je demo ogled fotoselektivnih mreža. Čemu služe i kada ćemo imati konkretne podatke kojoj voćnoj vrsti koja mreža u boji odgovara pitali smo profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Dragana Radivojevića.

"One obavljaju apsorpciju jednog dela sunčeve svetlosti, određene talasne dužine koja može da podstakne određene fiziološke procese voćaka koje se ispod nje nalaze. Time mogu da nam pomognu u smislu, ranijeg ili kasnijeg sazrevanja plodova, jačeg razvoja dopunske boje ili obrnuto", objašnjava Radivojević i dodaje da time u izvesnoj meri utiču i na sam prinos.

Međutim, na prve opipljive rezultate moramo sačekati bar tri godine, kaže profesor. 

"Zašto tri godine? Zato što se meteorološke prilike iz godine u godinu menjaju. Kod nas su uslovi promenljivi, imamo izražene jače ekstremne pojave kad su u pitanju meteorološje prilike. Posle tog perioda, mi možemo da ih preporučujemo u određenoj boji, za određenu voćnu vrstu ili sortu."

Detaljnije o fotoselektivnim mrežama, u prilogu: