Dezinfikujte rupe za sadnju voća - krajnje je vreme za krečenje stabala

Jesen i zima prava su godišnja doba za sadnju voćaka, ako nisu previše niske temperature. Bolje je da sadite voće tada nego u proleće kada zemlja obično smrzne, do dubine od 30ak centimetara i slabiji je procenat primanja voća.

Sadnica mora da ima dovoljno prostora 

Rupe za sadnju voća najbolje je kopati krajem avgusta ili u septembru, kako bi zemlja do novembra ili januara mogla da izmrzne i da se uništi većina patogena koji prezimljavaju u plićim slojevima zemljišta. Za sadnju jabučastog, koštičavog i jezgrastog voća (osim oraha) dovoljne su rupe dubine od 50 centimetara, a širine 40 do 50 centimetara. Važno je da koren ima dovoljno prostora za razvoj tanjih korenčića koji apsorbuju hranljive materije.

Ne sadite ponovo koštičavo voće

Najvažnije je da na isto mesto, u istu rupu koja je proširena, a u kojoj je bila npr. šljiva, opet ne posadite šljivu. U vrlo malo slučajeva nova sadnica nesmetano će da se razvija jer u zemlji ipak ostane bar malo patogena, spora gljivica, bakterija i slično koje mogu da zaraze voćku. Ako nemate izbora, neka nova rupa bude bar jedan metar udaljena od stare, a ako želite da posadite baš u tu rupu, bolje je da umesto šljive posadite jabuku ili krušku, koje spadaju u jabučasto voće i otporne su na većinu bolesti koje zahvataju šljivu.

Dakle, nakon koštičavog voća na isto mesto ne treba ponovo saditi koštičavu voćku već jabučastu ili jezgrastu. I obrnuto.

Sprečite kontakt sadnice sa krečom

U iskopane rupe najbolje je staviti kreč, gašeni ili negašeni jer je utvrđeno da je jedno od najboljih sredstava za dezinfekciju. Osim toga, naša zemljišta uglavnom su kisela i kreč će da poboljša pH vrednost zemljišta.

Ako kreč ubacite u rupu u ranu jesen, do zime će da obavi posao, ali obratite pažnju da se prilikom sadnje pokrije dno rupe sa stajnjakom i zemljom, da koren ne dođe u kontakt sa krečom.

Postoji mogućnost da, u slučaju intenzivnih padavina tokom jeseni i zime, na dnu rupe ostane voda. U takve rupe nemojte saditi voćku jer može da dođe do zasićenja, odnosno, gušenja korena jer prilikom utabavanja zemlje oko sadnice, ta voda zna da se pojavi na površini i da “uguši“ koren. Nakon jesenje sadnje, poželjno je da se sadnica zalije vodom, ali najviše pet litara/sadnom mestu jer u tlu već ima vode ako nije bila sušna jesen. Veće količine vode mogu da naštete biljci.

Obavite i krečenje sadnica

Sada je krajnje vreme i da se obavi krečenje voćnjaka. Pet kilograma gašenog kreča stavi se u 20 litara vode, doda se 200 grama sumpora i pola kilograma soli, da se kreč sporije ispira sa površine debla i ramenih grana. Nemojte krečiti stabla i ramene grane u martu ili aprilu jer tada su krenuli sokovi i kreč nema nikakvog efekta tj. neće usporiti kretanje vegetacije i smanjenje rizika od šteta prouzrokovanih mrazom.