• Uzgoj voća
  • 09.01.2019. 10:15

Đorđevići ulažu u nove zasade voća i sanjaju o destileriji

"Iako smo svesni da se prvih desesetak godina ulaže u proizvodnju i da nema velike zarade, mi smo čvrsto rešeni da to i ostvarimo. Želimo da proizvodimo rakiju od najboljih sorti šljiva", kaže Slavica Đorđević.

Foto: Gordana Nastić
  • 692
  • 231
  • 0

Žitelji Donjeg Vrtogoša, sela nadomak Vranja, od davnina slove za vrsne kalemare. Leti su obrađivali svoja imanja, a zimi su odlazili u pečalbu kod najvećih proizvođača sadnica u nekadašnjoj, kako je sada zovu, Titovoj Jugoslaviji. Od njih su učili kako se podižu zasadi vinove loze i voćnjaci. Tako se u ovom selu broj novopodignutih zasada povećavao iz godine u godinu. I danas gotovo da nema domaćinstva bez vinove loze, ali je sve više onih koji gaje druge vrste voća. Selom dominiraju novi zasadi malina, jabuka, krušaka, šljiva.

Sve što proizvedu plasiraju na tržište

Najveće površine pod jabučastim i koštičavim voćem imaju Slavica Đorđević (63) i njen sin Saša (38). Oni su ove godine sa jednog hektara zasađenog jabukom, kruškom i šljivom ubrali oko 40 tona voća odličnog kvaliteta. Sve što proizvedu odmah plasiraju na tržište, tako da zalihe u skladištu nemaju ni ove zime.  Time se ova porodica ponosi. Slavica pogotovo.  Njen višegodišnji trud i muka su se isplatili. Kada je pre deset godina, sa sada pokojnim suprugom Jocom, pokrenula ovaj posao, nije mogla ni da pretpostavi da će ostvariti ovako dobre rezultate.

"U to vreme sam, posle 35 godina staža ,ostala bez posla u vranjskoj tekstilnoj fabrici Jumko. Imali smo mini farmu svinja prasilja, koja nije funkcionisala dobro. Morali smo da tražimo novo rešenje. Zato smo odlučili da krenemo u proizvodnju voća. Izračunali smo da ćemo imati veću zaradu, a manje posla, što se u praksi i potvrdilo", priča Slavica.

Kruška deficitarna roba na vranjskom tržištu

Ova porodica je jedna od retkih kojoj se u ovom selu posrećilo da u roku odgaji zdrave voćnjake, a koji su u prvoj rodnoj godini dali željeni rod

"Imali smo sreću da nas je tih godina zaobišao mraz. Zimi nije bilo izmrznuća, a tokom godine zasađena stabla redovno smo zalivali, đubrili, štitili od bolesti i štetočina. Na taj način smo dobili kvalitetne plodove. Kruške sorte viljamovka i kaluđerka prodavala sam na vranjskoj i bujanovačkoj pijaci. Onako mirisne, sočne i zrele, lako su našle put do kupaca. Prodaju mi je znatno olakšalo i to što je kruška deficitarna roba na našem tržištu. I šljive stenlej, čačanska lepotica i čačanska rodna dale su dobar prinos. Tako je bilo i sa jabukom sorte jonagold, ajdared i greni smit. Sve količine odmah smo prodali lokalnim otkupljivačima", priča Slavica.

Slavica
Rasprodaju se sve količine voća

Ovako dobrih početničkih rezultata sigurno ne bi bilo da Đorđevići nisu puno ulagali u svoje znanje i obnovu neophodne mehanizacije. Mnogo vremena i truda uložili su u savladavanje pravila rezidbe voća, koja omogućuje stablima da do berbe održe zametnuti rod. Svoje zasade opremili su sistemom za navodnjavanje i iskopali tri bunara. Koristeći subvencije, nabavili su i nov atomizer neophodan za zaštitu od bolesti i štetočina.

Kako se obavlja zimska rezidba voća?

Žele da osnuju svoju destileriju za proizvodnju rakije

Voćnjaci traže pažnju tokom cele godine i u njima Đorđevići uvek imaju posla. Najveći deo posla oko organizacije odradi Slavica. Dok sin Saša i snaja Milena stignu sa posla iz Vranja, ona uz pomoć rođaka i prijatelja, koji im uvek priteknu u pomoć kada to zatreba, odradi sve dnevne obaveze u voćnjaku. Radove sa mehanizacijom na sebe preuzima sin Saša.

Slavica uredno vodi evidenciju o zaštitnim sredstvima koja su koristili tokom prskanja voća. Tu ništa ne prepuštaju slučaju. Trude se da voće proizvodu sa što manje prskanja. To kupci dobro znaju i zato godinama od njih kupuju voće. Sa njima se Slavica lako dogovori i oko cene.

Ona ima velike planove za budućnost. Godinama sanja da sa sinom osnuje destileriju za proizvodnju rakije.

"Šljiva je najzahvalnija srpska voćka i isplati se proizvoditi je. Izračunali smo da se više isplati da je prodajemo kao gotov proizvod nego kao sirovinu. Iako smo svesni da se prvih desesetak godina ulaže u proizvodnju i da nema velike zarade, mi smo čvrsto rešeni da to i ostvarimo. Želimo da proizvodimo rakiju od najboljih sorti šljiva. Povećaćemo zasade sa voćem za još jedan hektar. Novih pola hektara prošle godine smo zasadili na proleće i to na zemlji koju samo uzeli u zakup. Drugih pola hektara ćemo zasaditi čim budemo nabavili kvalitetne sadnice. Kada stvorimo sve neophodne preduslove, počećemo da proizvodimo našu rakiju na tradicionalan način", naglašava Slavica.


Povezana biljna vrsta

Šljiva

Šljiva

Sinonim: - | Engleski naziv: Plum | Latinski naziv: Prunus domestica L.

Šljiva raste kao srednje veliko stablo, manje ili više bujnog rasta. Pojedine sorte zahtevaju oprašivače, dok se neke oprašivaju same. Šljive donose plodove na dvogodišnjim... Pročitaj više »

Tagovi

Slavica Đorđević Vranje Voće Rakija Destilerija Šljiva Kruška Jabuka


Autorka

Gordana Nastić

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi