Dragan Spasić novu zaradu pronašao u proizvodnji maline

U malinjaku Vranjanca Dragana Spasića je i u berbi sve pod konac. Trave između redova ni za lek. Maline sorte vilamet otežale od roda povijaju se pod veštim rukama berača koji neverovatnom brzinom pune gajbice sa crvenim zlatom. Za njima poput vagona nižu se gajbice prepune prezrelim sočnim malinama.

On je ovaj malinjak, star četiri godine, podigao na iznajmljenoj njivi u selu Donji Neradovac, nedaleko od Vranja. Ideja da krene da se bavi malinarstvom rodila se u trenutku kada je, posle trideset godina rada ostao bez posla u jednoj trgovinskoj firmi.

Malinjak podigao na njivi koju je uzeo pod zakup

Kaže da nije imao izbora, da ga je muka pritisla i da je porodicu trebalo izdržavati. Računi su stizali. Jedini siguran prihod u kući bila im je ženina plata. Sa tim primanjem tokom meseca morali su da isfinansiraju sve kućne troškove i pri tom da školuju dva deteta, a to nikako nije išlo jedno sa drugim. 

"Kada mi je moj komšija, u jednom od naših razgovora, saopštio da namerava da krene sa proizvodnjom maline učinilo mi se da je to to i rekao sam sebi i ja ću, pa šta bude. Nisam se mnogo dvoumio jer je u to vreme i otkupna cena maline bila jako dobra. Kilogram ovog voća se kretao od 200 do 240 dinara," priča Dragan.

On je toliko želeo da započne ovaj posao da ga u tom naumu nije pokolebalo ni to što je morao pod zakup da uzme zemlju kako bi zasadio malinjak. Uz pomoć tasta, pronašao je i iznajmio parcelu od 22 ara pogodnu za ovu vrstu proizvodnje. Plodna moravska ravnica, bogata vodom obećavala je dobre prinose. U to je Dragan bio potpuno siguran kada je iz prvog pokušaja, na toj njivi našao žicu bogatu vodom za navodnjavanje. Otuda nije žalio novca, rada i truda u podizanju malinjaka.

Zasađene maline su se razvijale veoma dobro od samog početka

U njega je ulagao samo najbolje. Od sadnica maline, preko sistema za navodnjavanje, stubove, žicu, sredstva za zaštitu sadnica i tako dalje. Zasađene maline su se razvijale veoma dobro od samog početka i on je bio ponosan na ono što je uradio. Dane i dane je provodio u malinjaku. Prateći njihov rast i razvoj on je učio kako se ovo voće proizvodi. Sve neodumice koje je imao rešavao je uz pomoć stručnih ljudi ali i iskusnih malinara koji ovu proizvodnju poznaju u prste.

O proizvodnji malina mnogo je čitao i na internetu. Neke cake je uspešno i sam primenio u praksi. Toliko ga je ta proizvodnja ponela da je polanom zasadio još 12 ari. Do prve berbe malina sve je u njegovom malinjaku išlo kako je planirao. On, međutim, nikako nije mogao da predvidi da će te 2017. kada se spremao za svoju prvu berbu malina, otkupna cena da padne na 120 dinara za kilogram.

Rod je, na njegovu sreću, bio dobar. Sa 22 ara ubrao je tri tone malina odličnog kvaliteta i nekako je uspeo da se te godine, što se tiče troškova, pokrije. Kada je počinjao tu berbu mnogo je brinuo kako će da obere tolike maline, jer nije znao gde da nađe radnike. U pomoć su mu prvi pritekli drugovi i drugarice njegove dece, a onda su i deca iz Neradovca počela da dolaze i prijavljuju se za berbu. Svi oni bili su uzrasta od 10 do 17 godina. U početku je bilo problema, jer su neki dolazili da kradu gajbice. A kada je to rešio više nije imao nikakav problem sa beračima.

Fabrika za preradu voća u Arilju biće gotova početkom 2020. godine

Prošle godine poslovao sa gubitkom

Prošla godina je za mnoge malinare bila teška, pa i za Dragana. Pored loše otkupne cene zadesila ih je i kiša koja je nekima uništila celokupan rod. Za razliku od drugih proizvođača Dragan je uspeo da obere skoro sav rod.

"Propalo mi je samo oko 300 kilograma maline. To i nije neka velika šteta kada znam da neki nisu uspeli da oberi ni kilogram ovog voća. Cena nas je, međutim, sve dotukla. Do polovine berbe maline sam predavao otkupljivaču po sto dinara za kilogram, a od pola za samo 80. Da apsurd bude veći radnicima sam plaćao za ubrani kilogram malina 40 dinara. Kada sam te godine sumirao rezultate u startu sam shvatio da sam poslovao sa gubitkom iako nisam uračunao moj rad i rad članova moje porodice. O promeni posla nisam mogao ni smeo da razmišljam jer sam u podizanje malinjaka uložio celog sebe," kaže Dragan.

Zato je pred novu sezonu ponovo svojski zasukao rukave i krenuo da obrađuje malinjak. Sve radove on obavlja zajedno sa suprugom Biljanom i još po jednim ili dvojicom radnika. Posao u malinjaku ima gotovo cele godine. Počinje fabruara, a završava novembra meseca.

Prvi radovi u malinjaku kreću čim se maline oberu. Tada se režu stari lastari i oslobađa mesto za nove. U decembru se malinjak i đubri, a već u februaru kreće vezivanje. Iako je prošle jeseni u malinjaku uradio sve kako je planirao, maline ove godine nisu dobro ponele zbog jesenje suše. Sadnice je redovno zalivao, ali to nije vredelo mnogo jer odozgo Bog nije odradio svoje.

Manja ponuda maline na tržištu utiče na cenu 

Posebno ga zabrinjava i to što se ove godine dosta sadnica u malinjaku osušilo. Raduje ga, međutim, ovogodišnja otkupna cena maline.

Cena maline se u ovom trenutku kreće negde od 140 do 160 dinara za kilogram. Očekuje da do kraja berbe ona bude povećana za još deset dinara. Sa takvom cenom može kaže da ostvari neku zaradu.

"Na povećanje otkupne cene uticalo je to što je ove godine manja ponuda malina na tržištu. Tome je kumovala prošlogodišnja otkupna cena i loše vreme koje nije dozvolilo mnogim malinarima da oberu rod. Nevreme je i ove godine u mnogim malinjacima naparvilo veliku štetu tako da se na tržištu oseća nedostatak ovog voća. Toga su svesni otkupljivači koji su rešili da odreše kesu," ističe Dragan.

On takođe napominje da i proizvođači moraju da budu realni u svojim zahevima kada je otkupna cena u pitanju i navodi da je u interesu svih da u tom lancu proizvodnje svi imaju koristi.