• Zasadi drena
  • 17.01.2021. 16:00

Dren: Perspektivna vrsta za intenzivni voćarski uzgoj

Zanimljivost uzgoja protiče iz mogućnosti njegovog gajenja bez primene hemijskih metoda zaštite - pesticida.

Foto: Bekir Dolić
  • 357
  • 140
  • 0

Dren (Cornus mas) je vrsta voća u porodici Cornaceae iz južne Evrope i jugozapadne Azije. Poznat je pod nazivima drenjina, bela svibovina, rumeni dren, drenjula, drin, drinika, drinovina, drenić. Reč je o srednjem do velikom listopadnom grmlju ili malom drvetu koje raste pet do 10 m u visinu.

Opšti areal rasprostranjenosti obuhvata područje srednje i južne Evrope, Malu Aziju, Kavkaz, Krim i jugozapadni Iran. Njegove prirodne severne granice su Belgija i Nemačka. U našoj zemlji postoje mnoga nalazišta gde ova voćka raste kao samoniklo drvo ili grm. 

Istraživanjem su stvoreni kultivari čija se rodnost kreće od 20 do 50 kg po biljci. Kada je u pitanju prinos samoniklog, on se u prirodi kreće oko 10 kg po biljci.

Zanimljivost uzgoja protiče iz mogućnosti njegovog gajenja bez primene hemijskih metoda zaštite (pesticida).

Uslovi za uspešan plantažni uzgoj

Voli krečnjačka zemljišta, a često se može naći i na kamenitim područjima. Dobro se prilagođava i na siromašnija zemljišta, a dokaz tome je uspešno egzistiranje na lokalitetima lošijeg kvaliteta, raznim nepristupačnim područjima, zapuštenim zemljištima gde uspešno i obilno plodonosi.

Ne odgovaraju mu peskovita i močvarna staništa. Treba odabrati rastresito i humusno zemljište, kao i kod većine drugog voća. Potrebno je osigurati dobru dreniranost terena i izbegavati kiselo tlo jer ono utiče na kvalitet plodova.

Umerena klima optimalna je za njegov uzgoj. Dobro uspeva na staništima koja su relativno topla i suva i gde nema kasnih mrazeva zbog ranog cvetanja. Poznato je da je dren kultura koja iz voćarske grupe prva cveta na našim područjima.

Otporan je na niske temperature do -30°C, ali ne podnosi prolećne mrazeve koji mogu uništiti celi rod. Ne odgovaraju mu visine pa raste do maksimalno 1.500 m nadmorske visine.

Umerena klima optimalna za dren

Najbolji način proizvodnje je kalemljenje i za to se najčešće odabira srodna vrsta iz porodice drenovki ili neka od podvrsta.

Tako se obogaćuju vrste i lakše se gaje kultivari. To je najsigurniji način za uzgoj kvalitetnih plodova. Biljke se kaleme na dvogodišnje sadnice ili ožiljene reznice koje nemaju veliki potencijal za davanjem plodova. Kalemiti se može okuliranjem u korenov vrat na otvorenom ili običnim spajanjem i zarezom za uzgoj u zatvorenom. Jako je važno da se mesto kalemljenja zaštiti krpom ili obloži voćarskim voskom kako bi se primio i nastavio rast.

Kao i kod drugog voća, daje se prednost jesenjoj sadnji. Struka nalaže uvek uzorkovanje i analizu zemljišta kako bi imali uvid u hemijske parametre i koliko kojih đubriva treba dodati prilikom osnovne obrade, pri podizanju zasada.

Preporuke su vršenje dubljeg oranja - drljanje zemlje, kopanje rupa dimenzija minimalno 60x60 cm. Nakon toga, u dno rupe aplicira se 0,5-1 kg mineralnog đubriva koje se koristilo i pri osnovnom đubrenju čija je norma utvrđena rezultatima analize zemljišta, te oko 20 cm³ stajnjaka. Naspe se manji sloj zemlje da hraniva ne isparavaju pod uticajem atmosferalija i treba da odstoji 20-30 dana do sadnje. Tom prilikom držati se osnovnih agronomskih pravila.

Đubrenje drena ne treba biti preobilno. U proleće se u dva navrata apliciraju đubriva na bazi azota. U kontinentalnim uslovima uzgoja prvi put u mesecu aprilu, a drugi put u maju. Treća prihrana je dva do tri meseca nakon prve prolećnog đubrenja (plod u fazi intenzivnog porasta) i to hranivima na bazi kalijuma. Poželjna je i folijarna prihrana u toku vegetacije, na bazi amino i huminskih kiselina sa esencijalnim mikroelementima, ali i makroelementima, ako su potrebni, a ne sadrže ih osnovna đubriva. Treba napomenuti pH tla jer ako je ona alkalna, onda koristiti đubriva kisele reakcije.

Uzgojni oblici mogu se formirati kao kotlasta kruna, ali i kao vitko vreteno. Pokazatelji su da se ova vrsta može gajiti u najčešće zastupljenim uzgojnim oblicima u voćarstvu. U nekim zemljama dren se uspešno formira u obliku kordunica te tako popuni prazne prostore uz zidove kuća i u okućnicama te dodatno daje dimenziju dekorativnosti okućnicama.

Teži razvoju više vođica niskog rasta. Koji god uzgojni oblik da odaberemo, potrebno je paziti na dobar raspored grana, bez zasenjivanja. U zimskoj rezidbi obavezno je dobro prorediti krošnju. Na orezanim mestima razviju se novi vegetativni porasti koji su jako dugi i vitki. Oni se ovom prilikom mogu skratiti na dužinu na koju želimo. Nakon tri godine iz vegetativnog porasta razvije se značajan broj cvetova i na tim mestima je uspešna plodnost.

Zimsko orezivanje treba obaviti pre cvetanja, u kontinentalnim uslovima najkasnije do sredine februara. Izbegavati izvođenje ove agrotehničke mere pri temperaturama ispod 5°C. Nakon prvih pet do šest godina početi orezivanje radi podmlađivanja rodnog drveta.

Plodovi treba brati kad su potpuno zreli i kad poprime tamno crvenu boju. Berbu obaviti pre nego dren počne otpadati sa stabla jer je mekan i oštećuju se te dodatno prlja pri padu, a najčešće i uništava prilikom udara o tlo. Branje se obavlja ručno.

Značaj, smisao i mogućnost intenzivnog uzgoja kod nas

Zapuštena zemljišta, preporukom struke, postaju intenzivni voćnjaci, čiji se rod može unovčiti. Kako zapuštanje dovodi do pojave invazivnih štetnih korova, a time i loše iskoristive biomase, stanovništvo se odlučuje na sadnju voćnjaka i rešavanje ovog problema podizanjem trajnih zasada voća.

Sadnice drena su pristupačne i nisu skupe. Nema puno zahtevnih poslova oko pripreme zemljišta za proizvodnju. Potrebno je, kao i kod drugog voća, obavljati redovne agrotehničke i pomotehničke mere te zadovoljiti njegove oskudne potrebe u ishrani.

Rezidba nije zahtevan posao i uspešno se formira neki od učestalih uzgojnih oblika. Berba je, možda, najzahtjevnija aktivnost, ali, kada su plodovi skoro sazreli, vrlo lako se beru jer se peteljka lagano odvaja od grana (ili plod od peteljke).

Idealan je za iskorišćavanje zapuštenih parcela. Kao sirovina je skup. Kilogram je skuplji u odnosu na većinu drugih voćnih vrsta koje se proizvedu u našem kraju. Prerađevine su jedne od najskupljih na tržištu poput džemova i marmelada. Sokovi i sirupi imaju svoju široku potrošnju. Ima posebnu aromu što ga čini atraktivnim i u samoj tehnologiji proizvodnje. Svojim specifičnim fizičko hemijskim svojstvima može poslužiti i kao baza za ceđene sokove još nekih vrsta.

Kotlasta kruna ili vitko vreteno kao uzgojni oblici

Zanimljivi proizvodi još su likeri i rakija od drena. Plod i kora piju se kao čaj, lek protiv bolesti creva i groznice, kao i protiv proliva. Od njegovih semenki može se dobiti vrlo mala količina jestivog ulja. Prženo, a zatim i mleveno seme može se koristiti kao zamena za kafu.

U poslednje vreme njegova terapeutska svojstva dobro su dokumentovana, te su nađena visoka antioksidativna i antiinflamatorna svojstva s blagotvornim efektom na kardiovaskularni, endokrini, gastrointestinalni i imunološki sistem.


Tagovi

Uzgoj drena Kultivari drena Kalemljenje Đubrenje drena


Autor

Bekir Dolić

Više [+]

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Posebno ga interesuje autohtona genetika svih biljnih vrsta.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Prekoputa Agrokluba na Poljoprivrednom sajmu. :) Košnica sa oko 70 bumbara. :) #bumblebees