Đubrenje zasada voća azotnim mineralnim đubrivima

Voćari i u proleće imaju pune ruke posla. Mnogi će ove lepe prolećne dane da iskoriste za đubrenje svojih voćnjaka. Suzana Jerkić, savetodavac  za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi, ističe da vreme unošenja pojedinih vrsta đubriva voćari treba da usaglase sa apsorpcijom elemenata od strane voćaka u toku sezone, pri čemu se zna da je najintenzivnija apsorpcija u vegetacionom periodu, a to je proleće i početak leta.

Voćari za đubrenje mogu da koriste veliki broj đubriva različitog porekla i sastava. Kada je reč o đubrenju zasada u periodu vegetacije koriste se azotna mineralna đubriva. Ona se unose u dva navrata. Prvi put u periodu od kraja marta do sredine aprila, a drugi tokom maja meseca.

Posle đubrenja neophodna mašinska obrada zemljišta

Od prostih đubriva najčešće se upotrebljavaju azotna đubriva. Među azotnim đubrivima najviše se koristi KAN koji sadrži 27 % azota ili urea koja sadrži 46% azota. Pored njih koriste se i AN sa 34 % azota, amonijum - sulfat 21% azota i kalcijum nitrat sa 16 % azota. "Na kiselim zemljištima se preporučuje dodavanje KAN-a, a na alkalnim amonijum- sulfata. Đubrivo se unosi u brazde ili trake sa obe strane reda ili neposredno oko stabla u vidu činije. Nakon unošenja đubriva neophodna je i obrada zemljišta", naglašava Jerkićeva.

Ona podseća voćare da su potrebe za đubrenjem različite i da zavise od starosti voća. Mlada stabla imaju potrebu da zadovolje rast i to zahteva dobru snabdevenost azotom i fosforom. Količina azota treba da bude umerena i podešena prema bujnosti stabla. Velika bujnost je štetna, jer odlaže stupanje stabla u rod. Odraslo stablo ima potrebu da obnavlja vegetaciju i da zadrži rodnost. Ako je sorta rodna, a podloga manje bujna tada su i potrebe za azotom i kalcijumom uvećane. Ne treba zanemariti ni magnezijum i kalcijum zbog njihovog uticaja na produktivnost voćke i kvalitet ploda.

Količine đubriva koje treba uneti određuju se prema utvrđenoj plodnosti zemljišta. Za određivanje potrebne norme đubriva koristi se više metoda: orjentacione norme, vizuelni pregled stanja voćnjaka, analiza zemljišta I analiza listića.

"Orjentacione norme predstavljaju preporučene količine đubriva koje su utvrđene na osnovu ogleda sa đubrenjem voćaka u zasadu ili kontrolisanim uslovima. Ovaj način određivanja normi đubriva se dosta koristi u praksi. Njegova mana je što se dodaju količine đubriva veće od potrebnih. To može dovesti i do nagomilavanja pojedinih elemenata u zemljištu i izazvati poremećaj ravnoteže biogenih elemenata", kaže Jerkićeva.

Vizuelna dijagnostika

Kada je vizuelna dijagnostika u pitanju treba obratiti pažnju na vegetativni rast stabla, izgled listova, rodnost i naročito usklađenost rasta i rodnosti. Pri ocenjivanju stanja voćaka treba poznavati simptome nedostatka pojedinih elemenata.

Suzana Jerkić poručuje voćarima da svake pete godine urade analizu zemljišta kako bi kontrolisali njegovu plodnost. Uzorci se uzimaju uz pomoć pedološke sonde sa dve dubine od 0-30 cm i 30-60 cm. Prosečan uzorak se dobija mešanjem više pojedinačnih uzoraka, a kojih ne sme da bude manje od 20.

"Kod folijarne dijagnoze odnosno analize lista koriste se standardne vrednosti optimalnog sadžaja pojedinih elemenata u listu. Ako se dobijena vrednost na osnovu analize lista nalazi u okviru optimalne vrednosti, znači da su voćke dobro obezbeđene tim elementom. Niže vrednosti ukazuju na nedostatak tog elementa i potrebu da se on dodaje đubrenjem. Suviše velike vrednosti mogu delovati toksično i promeniti ravnotežu biogenih elemenata u tom slučaju treba izostaviti đubrenje tim elementom", podvlači Jerkićeva.

Uzorci listova za analizu se uzimaju tokom leta (od sredine jula do sredine avgusta), po prestanku intenzivnog rasta mladara sa svih strana stabla. Sa svake parcele treba uzeti prosečan uzorak od 100 listova i to po 10 listova sa 10 stabala. Uzorak se uzima posebno za svaku kombinaciju sorta.