Ervinija uočena u zasadima jabuke i kruške - šta preduzeti?

U proteklom periodu u nekim zasadima jabuke i kruške je uočeno prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), upozorava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja. Na području Beograda zasadi jabuke se nalaze u fazama od početka opadanja lišća do opalo 50 odsto listova. 

U cilju smanjenja infektivnog potencijala navedenog štetnog organizma, kao i čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke (Venturia inaequalis) preporučuje se, da se, u momentu kada opadne 70 odsto lisne mase sprovede tretman nekim od fungicida na bazi bakra. Primenjuje se bakar-hidroksid, bakar-oksid, bakar-oksihlorid ili bakar-sulfat trobazni.

Kako smo ranije pisali, čest uzrok pojave ervinije je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.

Koja je rentabilnost gajenja pojedinih voćnih vrsta?

"Osim hemijskih mera zaštite predlaže se da se obavi orezivanje i uklanjanje obolelih i polomljenih grana. Veoma je dobro ukloniti i uništiti opalo lišće, zaostale inficirane plodove, zato što su to mesta prezimljavanja navedenih patogena", navode iz PIS.

Zasadi jabučastog voća, najviše oni u prvim godinama razvoja, mogu pretrpeti oštećenja i zbog aktivnosti glodara. Suzbijanje se preporučuje kod utvrđivanja brojnosti glodara u II kategoriji, a to je 10-50 aktivnih rupa po ha poljskog miša i 10-500 aktivnih rupa po ha poljske voluharice, nekim od preparata na bazi cink-fosfida. Aktivne rupe, nakon tretmana treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači.