Glina kao osnova za voćarske premaze

Voćari su uvek u potrazi za kvalitetnim voćarskim voskom. Dobar deo je odustao od kupovine i sami pripremaju premaze za rane na stablima koji nastaju posle rezidbe ili su rezultat oštećenja.

Premazi na osnovu gline su jednostavni za pripremu, jeftini, a uz dodatke mogu imati različito zaštitno delovanje. Glina sadrži okside silicijuma i aluminijuma, mnogobrojne elemente u tragovima. Postoje zelena, siva, bela, žuta, crvena, plava i crna i svaka od njih ima karakteristična svojstva. Najčešće se susrećemo sa zelenom glinom koja sadrži dosta gvožđa, mangana, bakra, kalijuma, magnezijuma i drugih elemenata.

Odlična je za lečenje bolesti kore i rana koje je prethodno potrebno dobro očistiti. Bela je veoma slabo rastvorljiva u vodi i dobra je za premazivanje rana. Žuta sadrži mnogo sumpora. Osim za prihranu, plava se koristi i za zaštitu biljaka jer ima u sebi mineralne soli.

Nemački premaz

Ovo staro sredstvo je efikasno i još uvek se koristi. Priprema se od gline, divizme i slame u odnosu 2:1:1 i vode koja se dodaje prema potrebi. Slama se prethodno usitni, a još bolje ako se koristi pleva od zrna. Sve se dobro meša dodajući postepeno vodu kako bi dobili gustu pastu.

Biodinamički premaz za vinovu lozu

Ovaj premaz je nastao i prvenstveno je namenjen za tretiranje reznih rana vinove loze. Zasniva se na receptu Monti Valdina i Vinsenta Masona.

Kako lečiti rane na voćnim stablima?

Za njegovu primenu biće vam neophodna kanta u koju dodajete 1/3 kante svežeg kravljeg stajnjaka (balege), 1/3 kante gline u prahu, tri litra odvara od preslice i pet mililitara eteričnog ulja čajevca. Dobijena količina će vam biti dovoljna za jedan hektar vinograda. Preslica i čajevac imaju antibakterijska i antigljivična svojstva, a glina ima funkciju lepka. Čaj od preslice je potrebno napraviti dan ranije i ostaviti da se ohladi.

Stajnjak i glina se dobro izmešaju. Bez obzira na količinu koju pravite, njihov odnos treba da je 1:1. Dodaje se čaj i kapi eteričnog ulja.