Kako lečiti rane na voćnim stablima?

U voćarstvu postoji stalna potreba za saniranjem rana na stablima i granama krošnje. One se razlikuju po načinu nastanka, obimu i dubini oštećenja. Mogu nastati usled mehaničkih oštećenja, štetočina, oboljenja ili kao rezultat rezidbe. Ako nisu lečene, predstavljaju otvorena vrata za mnoge štetne organizme, a sve to može dovesti do umanjenja rodnosti, kvaliteta plodova, imuniteta i na kraju do propadanja voćnog stabla.

Različite rane na stablima voćaka

Kao redovan deo formiranja i održavanja voćnjaka obavlja se rezidba koja stvara brojne otvorene rane. Uglavnom se radi o onima male ili srednje površine koje se lakše štite i zarastaju. Za rezidbu treba koristiti dezinfikovan alat kako ne bi došlo do prenosa prouzrokovača oboljenja.

Mogu nastati i usled delovanja grada, vetra, niskih temperatura. Naročito su opasne kada nastanu na mladim sadnicama u rasadnicima i tek posađenim voćkama. Tada su ona ugrožena, dok to ipak nije slučaj sa starijim stablima.

Stoga ih je potrebno očistiti, ukloniti oštećene delove. Kada je u pitanju izmrzavanje, uklanja se deo grane koji je odumro. Grane koje su polomljene delovanjem vetra se odrežu. Saniranje je neophodno kako bi sačuvali voćke od isušivanja kore i površinskog sloja drveta.

Važnost dezinfekcije

Posle saniranja je obavezno dezinfikovati i zaštiti slojem premaza kako bi zaštitili koru i drvo od oksidacije, dejstva mraza i niskih temperatura tokom zime, naseljavanja patogena i napada štetočina. Isti slučaj je i sa oštećenjima koja nastaju pod dejstvom bolesti i štetočina.

Alat koji se koristi za čišćenje potrebno je prethodno dezinfikovati alkoholom. Na ovaj način ćemo sprečiti prenos patogena i sitnih štetočina na sledeća stabla. U slučajevima da radimo na saniranju rane nastale zbog oboljenja, potrebno je dezinfikovati i ruke.

Nakon čišćenja, obavllja se dezinfekcija. Ona se obično obavlja sa petoprocentnim rastvorom bakra ili desetoprocentnim rastvorom gvožđe sulfata.

Premazivanje rane na drvetu

Za potpunu zaštitu, rana se tretira premazima, kao što je voćarski vosak koji se može kupiti u poljoprivrednim apotekama. Važno je napomenuti da i od gline možemo napraviti sredstvo koje je jeftino, efikasno i jednostavno za pripremu.

Kada tretiramo rane nastale kao rezultat pojave oboljenja ili napada oštećenja, one se prvo dezinfikuju, a zatim se premazuju. Kada su velike, prekrivaju se pamučnim krpama namočenim u ovu smesu. Preporučljivo je koristiti upravo ovaj materijal jer druge vrste tekstila mogu sprečiti zarastanje i oporavak.

Premaz od gline

Za pripremu premaza napravi se smesa od gline, divizme i pepela. Potrebno je na jedan kilogram gline i divizme dodati 100 gr pepela. U ovu smesu se dodaje voda kako bi dobili gustu kašu. U nju se može dodati i 1% bakarni sulfat kada tretiramo rane od bolesti.

Kako bi sprečili brzo isušivanje, tokom leta se nanesena smesa premaže prirodnim uljima ili umota folijom.

Pripremljeni premaz je gust, a nanosi se četkom ili gletaricom.

Tradicionalna smesa

Od davnina su ljudi pokušli da saniraju rane na drveću. Jedan stari recept za ovu namenu se priprema od 1,6 kg goveđeg đubriva, 100 gr rečnog peska, 800 gr pepela i 800 gr kreča. Sve se dobro izmeša kako bi dobili kompaktnu smesu koja se lako nanosi na ranu i dobro prijanja.