• Glog
  • 04.01.2016. 15:00

Glog - prijatelj srca koji ne traži puno brige

Glog se od davnina koristi u narodnoj medicini za jačanje i lečenje srca i srčanih tegoba, a u uzgoju ne zahteva veliku brigu.

Foto: pixabay.com
  • 6.259
  • 265
  • 0

Cvet, list i plod gloga su od davnina korišćeni u narodnoj medicini. Glog leči od srčanih oboljenja, reguliše rad srca i uravnotežuje krvni pritisak i puls, jača srce, pomaže u slučaju lupanja srca, nervoze, nesanice, znojenja, zujanja u ušima.

Ipak, ne valja ga uzimati u dužem vremenskom periodu. Nakon 5 do 7 dana, trebalo bi napraviti pauzu od 2 do 3 dana i biti pod nadzorom lekara.

Beli glog u medicini

Glog pripada porodici ruža, Rosaceae. U prirodi se susreću beli glog i crveni glog, a u baštama su brojne forme ukrasnog gloga koji privlače pažnju svojim cvetovima. Najčešće se u medicinske svrhe koristi beli glog, koji je i šire rasprostranjen.

Ne traži veliku brigu

Može da se gaji kao žbun, drvo, ukrasna živica ili kao bonsai. Raste u šumama, kraj planinskih potoka i reka, u živicama. Kao drvo naraste do 5 m, a grm do 3 m visine. Većina se odlikuje prisustvom trnova. Dobro podnosi orezivanje, stvara mnogo izdanaka. Listovi su troperi ili petoperasti sa nazubljenim ivicama. Cvetovi su bele ili crvenkaste boje, a cveta tokom maja i juna. Ne zahteva veliku brigu. Ima dobro razvijen korenov sistem koji prodire duboko u tlo. Osetljiv je na zagađenje vazduha i sušu.

Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru i odlikuju se lepom crvenom bojom. Zadržava svojstva i tokom zamrzavanja i dugotrajnog skladištenja. Kod belog gloga plod ima jednu košticu, a plod crvenog gloga ima 2 do 3 koštice. Može biti odlična živa ograda koja je zbog svog trnja praktično neprobojna. Glog je odlična medonosna biljka i sklonište za male ptice, a može živeti i preko 300 godina.

Razmnožavanje gloga

Razmnožava se semenom, korenovim reznicama i kalemljenjem. Seme klija sporo i nejednako. Seje se na dubinu 2 do 3 cm, a razmak između redova je 20 do 25 cm. Seme gloga se odlikuje čvrstom opnom i period nicanja može trajati 1-2 godine. Sva semena neće da klijaju, jer je velik broj praznih semena. Seme se sakuplja sa gloga koji nije potpuno zreo, a zatim se seme ostavi 3 dana u vodi potopljeno. Ovako natopljeno seme skarifikovati (naprati) šmirgl papirom ili peskom. Seme potopiti u rastvor 1% kalijumpermanganata na 48h, nakon čega se seme poseje. U drugoj godini sadnica treba da je visoka 60 do 65 cm, a zatim se prikrati na 3 pupoljka uz koren. Bočni izdanci se odseku. Seme se može čuvati u pesku na temperaturi 3 do 5°C tokom 6 do 12 meseci. Ukoliko se glog dobija setvom semena treba znati da kasno počinje plodonositi i zato je bolje uzeti kalemljene sadnice.

Kod razmnožavanja koren reznicama uzeti delove korena i iseći na dužinu 9 cm i položiti u zemlju pod uglom. Može se saditi u jesen i proleće u toplom plasteniku ili nekom zaštićenom mestu. Kalemljenje se obavlja na jednogodišnju ili dvogodišnju sadnicu debljine 0,7cm. Glog može da bude podloga za kalemljenje kruške i jabuke.

Sadnja i nega gloga

Glog voli dobro osunčana, drenirana i plodna zemljišta. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće. Sadnice su stare 2 godine. Širina sadne rupe je 40 do 50 cm, dubina sadnje je oko 50 do 80 cm.

Poželjno je prilikom sadnje u sadnu rupu dodati kreča, ali pripaziti da kreč ne dođe u direktan kontakt sa korenom. Na dnu rupe postavlja se drenažni sloj (šljunak, poljomljena cigla, lomljenog kamena), u sloju od 15 cm. Nakon sadnje je obavezno zalivanje. Za sadnju odabrati osunčana mesta. Ukoliko glog sadimo da bude u formi grma - posaditi glog 5 do 8cm dublje nego što je rastao - to će stimulisati jako bazalno razgranjenje. Ostaviti 5-6 glavnih grana, grm visine 2 do 2,5m.

Za živu ogradu kopa se rov širine 40 do 50cm i dubine 50 do 70 cm. Biljke se sadne na udaljenosti od 30 cm u cik-cak formi.

Posebna pažnja nije potrebna glogu. Redovno ukloniti suve, polomljenje grane. Rezidba se obavlja u proleće i moguće je napraviti različite oblike krošnje. Okolo gloga okopati do dubine 11 do 15 cm i ukloniti korov. Ne saditi ga blizu jabuke, kruške, šljive, trešnje jer imaju zajedničke štetočine. Tokom sušnih meseci glog treba redovno zalivati.

Sakupljanje gloga

Sa sakupljanjem cvetova započeti kada je polovina cvetova otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Listovi se beru dok su mladi. Osušiti ih u tankom sloju i odmah ostaviti u zatvorenoj posudi. Plodovi se beru crveni i zreli. Plodovi sadrže vitamin C, provitamin A, voćne kiseline (limunska), šećere, pektin i pogodni su za pripremu džemova, sirupa, likera, rakije. Za terapeutske svrhe koriste se cvet, list, plod i kora. Sa jednog grma može da se prikupi od 15 do 20 kg ploda. Plodovi se sabiraju bez peteljke.

Džem od gloga

Sastojci: 500g gloga, 500ml vode, 1 kg šećera i sok od dva limuna.

Priprema: Plodove gloga oprati i skuvati u 300 ml vode. Skuvane bobice zgnječiti da se oslobode pulpe i koštice, dodati ostatak tople vode i procediti da se uklone koštice. Pulpu prebaciti u posudu za kuvanje dodati šećer, limunov sok i kuvati do potrebne gustine. Prema želji količina vode i šećera se može promeniti.

Liker od gloga

Sastojci: 300g plodova gloga, 1 l rakije i 150 g šećera.

Priprema: Za pripremu uzeti bocu šireg otvora i u nju staviti plodove gloga, posuti ih šećerom i preliti rakijom. Dobro zatvoriti i tokom mesec dana povremeno bocu prostresti kako bi se šećer otopio. Nakon toga sadržaj boce procediti i spremiti u bocu od tamnog stakla.Ovako pripremljen liker se ostavi da odleži još 2 sedmice. Liker se pije svaki dan po mala čašica za bolji rad srca.

Sirup od gloga za poslastice

Sastojci: 1kg gloga, 1l vode, 1kg šećera, sok od limuna ili limunske kiseline 5g.

Priprema: Glog oprati, ubaciti u ključalu vodu i kuvati dok ne omekša. Nakon toga sve dobro procediti kroz gazu i dodati šećer, kuvati i na kraju dodati sok od limuna ili limunsku kiselinu. Da bi sačuvali boju sirupa lonac sa još vrućim sirupom naglo ohladiti tako što ćete lonac staviti u drugu posudu sa hladnom vodom. Za dugo čuvanje potrebno je boce sa sirupom sterilisati 5 do 10 minuta. Mnogo se koristi u kulinarstvu za pripremu raznih poslastica, a odličan je i za ljude koji pate od gastritisa. I pored toga što je veoma ukusan ovakav sirup može sniziti pritisak - zato oprez sa konzumacijom.

Tinktura od gloga

Tinktura se priprema od 20 cvetova i lista gloga koji se usitne i 21 dan umoče u 100 mg alkohola, a zatim se procedi. Tinktura se može uzimati 3 do 5 puta dnevno na kocki šećera ili 15 kapi u 50 do 100 ml vode pre jela. Čuva se na hladnom i tamnom mestu, najbolje u frižideru. Treba je redovno koristiti tokom 3 meseca i biti pod nadzorom lekara.

Foto: pixabay.com


Tagovi

Gajenje gloga Lekovito bilje Beli glog Crveni glog Razmnožavanje gloga Džem od gloga Sirup od gloga


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

:-D