Gredicama do zdravije biljke i sigurnijeg roda

Izdizanje dela terena u vidu gredica ili bankova pri sadnji garantuje bolju zaštitu biljke i sigurniji rod, a primenjuje se na svim usevima i površinama. Ovako formirana podloga preporučuje se kod manje propusnih zemljišta, jer smanjuje vlažnost, sprečava spiranje đubriva, a biljci omogućava bolji kontakt sa vazduhom i suncem.

Ranije se ovakav način formiranja zemljišta primenjivao isključivo na manjim površinama, na okućnicama i baštama malog kapaciteta, uglavnom za uzgajanje povrća, jer su se gredice podizale ručno, sa zatečenim alatom. Međutim, ovaj sistem zaštite biljke od vlage i truljenja moguć je na mnogo većim površinama, prilikom zasada drvenastih biljaka, jagodičastog i bobičastog voća, posebno je delotvoran na useve čiji su plodovi u samoj zemlji, a ovako se može uzgajati čak i duvan. Na velikim parcelama za uzvišenja se koriste specijalni plugovi gredičari, koji mehanički i precizno obrađuju zemljište, čime je posao znatno olakšan.

Gredice neophodne kod slabo propustljivog zemljišta

Zemljišne površine na takozvanim teškim terenima, koje odlikuje mala propustljivost vode i vazduha zbog njenog specifičnog sastava, idealni su za gredičasti vid podloge. Proizvođači se sve češće okreću principu bankova, koji nalazimo u jagodnjacima da bi obezbedili dugogodišnju zaštitu, posebno kada je uzgajanje voća u pitanju. U Pocerini nalazimo ovakav primer voćnjaka sa sadnicama lešnika, kruške i višnje, a na mestima i domišljato simbiotsko gajenje dve različite kulture - lešnika i jagode. 

Poljoprivredni inženjer Mirko Marić iz sela Varna kod Šapca dugogodišnji je proizvođač jagodičastog voća i duvana. Trenutno na gredicama ima zasad borovnice, koji podrazumeva bankove visoke i do 40 centimetara. Kaže da njegov pretežno voćarski kraj zahteva ovu vrstu zaštite.

"Gredice se rade na zemljištima koja su teška i nepropusna za vodu, gde je procenat ilovače veliki, kao što je, recimo, Pocerina. U ovakvim regionima biljka pati od viška vode koja se zadržava u zemljištu, a rezultat je gušenje korenskog sistema. Za razliku od Mačve, gde je zemlja prve klase, sa visokim stepenom humusa i nema potrebe za tim", objašnjava agronom.

Dovoljna je malo veća količina padavina da uništi rod

Nepredvidiva proleća i leta sa čestim i obilnim pljuskovima imaju dugoročne posledice po biljke.

"Velika količina padavina desi se s vremena na vreme, ali dovoljna je jedna loša sezona kod zasada, čiji je vek 10 do 15 godina, da bi došlo do propadanja. Proleća su takva da uvek postoji problem sa vlagom. Ako je zemljište sabijeno, nema odgovarajuće melioracije, voda istitkuje vazduh i biljka se guši. Prilikom poplava dolazi do ispiranja đubriva, tako da biljka gubi i u pogledu zaštite", priča Marić.

Gredice se mogu formirati i retroaktivno

 U slučajevima kada smo propustili priliku da prilikom sadnje odradimo uzdizanje terena, možemo to uraditi i naknadno.

"Kod drvenastih biljaka to se obično i radi. Kasnije se može vršiti naoravanje sa posebnim dodacima, prvo se zemlja isfrezira da bude meka, i onda se pažljivo nanosi prema biljkama. Krompir takođe to zahteva, a veoma je korisno i kada je duvan u pitanju. Plugovima ili ručno naorava se zemlja sa dve strane, uzdiže se deo terena i tako pravi banak. Važno je da pored gredice dolazi kanal, u koji se voda sliva i podzemno i površinski", dodaje sagovornik.

Najugroženije su biljke koje plod formiraju u zemlji

Višak vode naročito smeta usevima koji plodove formiraju u zemljištu. Zato je preporučljivo gredice raditi na krompiru, šargarepi i svim vrstama luka.

"Kod ovakvih kultura najpre dolazi do truljenja, ne samo korenskog sistema nego i samog ploda i onda bude neprijatnih iznenađenja prilikom ubiranja. Ogrtanje krompira je, na primer, jedan vid gredičaste zaštite, da bi uzdizanjem došao u dodir sa svetlošću", kaže on.

Dodaje da je beli luk specifičan, jer ukoliko se ne obrati pažnja na vlagu, gubici su veliki. Prošle godine u ovom kraju podignute su velike površine belog luka, jer su se poljoprivrednici poveli za cenom, ali nisu adekvatno pripremili zemljište.

"U periodu kada je trebalo vaditi luk, došlo je do obilnih padavina. Prvo nisu mogli uopšte da priđu parcelama, a za to vreme nekima je ceo rod stradao ili je bio jako lošeg kvaliteta. Zato se i u proizvodnji svih povrtarskih kultura sa plodom u zemlji preporučuje podizanje gredica. To jeste skuplja varijanta, ali se dugoročnije isplati. Ne morate da strepite od toga šta ćete zateći kad iščupate stabljiku", poručuje Marić.

Gredice se koriste i za uzgoj duvana

 Za duvan obrađivanje zemljišta ima poseban značaj. Gredice se mogu izrađivati pri rasađivanju ili naknadno.

"Duvan je biljka kojoj nije potrebno mnogo vlage. U Brazilu je, recimo, izdignuti sistem gredica veoma zastupljen, a sade se čak dva reda biljke na jednom banku. I nakon sadnje moguće je nagrtati zemlju i tako zaštiti donju zonu stabla oko korena. Automatski se stvara kanal kojim će voda lakše oticati. U Ljuboviji, kraju poznatom po proizvodnji duvana uglavnom se tako radi, dok u Mačvi nema potrebe za tim", zaključuje Mirko Marić.