Vrlo sitne štetočine mogu napraviti velike probleme. Rano proleće je pravi moment za njihovo suzbijanje.
Grinje leske su veoma česte štetočine u zasadima, a proizvođači moraju redovno da sprovode mere suzbijanja.
Iako se ranije smatralo da se radio o jednoj, razlikujemo dve vrste - Phytoptus avellanae i Cecidophyopsis vermiformis. Prva, P.avellanaeima ima jednostavan životni ciklus i jedan oblik larvi koji se u proleće seli na zdrave pupoljke gde se hrani i razmnožava. Putujuća vrsta C. vermiformis ima složeniji životni ciklus i dva oblika larvi. Osim pupoljcima, hrani se svim ostalim vegetativnim i generativnim delovima (listovi, muški i ženski cvetovi, plod). Ima dva perioda selenja, tokom proleća i jeseni.
Telo grinja je veoma malih dimenzija, tek 0,2 do 0,3 mm. Vidljive su uz pomoć lupe. Pojavljuju se krajem zime i početkom ranog proleća. Tada se intenzivno hrane sisanjem biljnih sokova i razmnožavaju. Napadaju vegetativne pupoljke koji se uvećaju i ne otvaraju ili se iz njih razvijaju deformisani listovi koji se vremenom suše. Iz njih se sele na druge biljne organe što počinje kada leska ima dobro razvijena tri do četiri lista, najintenzivnije je kada ih ima od pet do deset, a završava kada razvije 12.
U pupoljcima i prezimljavaju, a u jednom može biti nekoliko stotina grinja.
Imaju od dve do šest generacija godišnje koje se preklapaju. Već posle mesec dana nove grinje se mogu razmnožavati. Do kraja leta se njihova brojnost poveća deset puta.
Povećanju broja ovih štetočina pogoduju hladna i vlažna proleća.
Štete od grinja uglavnom primećujemo u letnjem periodu kada vidimo sasušeno lišće, ali pažljivim posmatranjem u proleće možemo na grančicama leske primetiti nabubrele pupoljke većih dimenzija. Oni se ne otvaraju, postaju smeđi i sasuše se. Mogu se pojaviti deformisani listovi u formi ruže koji će vremenom da se osuše i postanu smeđi.
Pravi moment suzbijanja je rano proleće, pre nego što počnu da se razmnožavaju i sele, dakle u trenutku bubrenja i otvaranja pupoljaka.
Njihovo suzbijanje nije jednostavno zbog malog broja akaricida. Obično su to sredstva na bazi sumpora, a mogu se koristiti mineralna ulja. Tretiranje se obavlja kada je temperatura vazduha malo iznad 15ºC.
U manjim zasadima obavlja se skidanje napadnutih pupoljaka koje je potrebno spaliti.
Možete koristiti i biljke te njihova ulja koja imaju akaricidnu ulogu. Maslačak, beli i crveni luk su samo neke od vrsta koje će vam u tome pomoći.
Korištena prva fotografija podleže Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.
Tagovi
Autorka
