Hladnjačari izvoze maline po damping cenama, proizvođači nisu isplaćeni?

Predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je nedavno za Betu da vlasnici hladnjača koji su preuzeli maline po akontnoj ceni od 550 dinara po kilogramu sada najavljuju smanjenje te cene za 40 dinara, sa obrazloženjem da se to voće teško prodaje.

Otkupljivači do sada su punu cenu isplatili za 20-30 odsto proizvođača u Srbiji i da su oni sa područja Kosjerića, Valjeva, Osečine, Brusa, dela Užica i Ivanjice. Vlasnici hladnjača su na početku berbe na tim područjima malinu plaćali od 600 do 620 dinara po kilogramu. Otkupljivači u ostalim delovima Srbije ponudili su, prema njegovim rečima, za oko 50 odsto prodavaca malina akontnu cenu od 550 dinara, a rokovi isplate su različiti i protežu se do decembra ove godine.

Dve mere za rešenje problema

O ovom pitanju govorio je na poslednjoj sednici i član Odbora za poljoprivredu Milovan Jakovljević, koji ima podatak da je proizvođačima isplaćeno tek 50 odsto.

"Zastoj je na svetskoj berzi, bukvalno je zaustavljen izvoz, zbog krize u Evropi i u svetu i verovatno što ljudi imaju neke druge prioritete u vezi sa energijom i prehranom, što ne znači da se u nekom narednom periodu, taj problem neće rešiti. Međutim, problem je što ljudi u Zlatiborskom, Moravičkom, Kolubarskom okrugu pa i šire, nemaju dovoljnu količinu novčane mase da isplate", kaže Jakovljević i dodaje da su hladnjačari prinuđeni da izvoze maline po damping cenama, a otkupljivali su po 500-600 dinara. 

"Cene su sada od 300 do 400 dinara. Predlažem, a to državu mnogo ne košta, da se sprovedu dve mere: moratorijum na kredite koje su uzeli hladnjačari u prethodnom vremenu, a drugo da se iz Fonda za razvoj opredele po povoljnim kamatnim stopama opredele neka sredstva i na taj način ljudi zaštite - posredno proizvođači, a neposredno hladanjačari došli bi do novca."

Na cene utiče tržište

Na ovoj sednici pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević zaključio je povodom ove teme da tržište reguliše cene i da na osnovu rejonizacije treba da se "pozabavimo sa subvencijama".

"Ako je najbolja malina iz Arilja, Ivanjice, Požege, onda bi trebalo tu više subvencionisati, a ne u Subotici, Somboru, Surdulici", komentarisao je Bogićević.

Srbija u prvih 10 na svetu u uzgoju maline, šljive i izvozu kukuruza - ali?

Podsetimo, Srbija se po proizvodnji "crvenog zlata" kotira uvek među prve tri zemlje sveta, uz Čile i Poljsku. Kako kaže analitičar i publicista Branislav Gulan za Agroklub, da li smo prvi, drugi ili pak treći, zavisi od godine do godine. A ove godine, rod je značajno opao usled nepovoljnih vremenskim uslova, ali i smanjenje proizvodnje.