• Mušmula
  • 06.12.2018. 12:00

Horgoš: Uspešna proizvodnja mušmula

Voćnjak u porodičnom gazdinstvu Jenea Šerfezea jedini je veći zasad mušmula na severu Bačke, a možda čak i najveći u našoj zemlji. Šerfeze kaže da se za mušmule opredelio sasvim slučajno i uprkos tome što su druge voćne vrste profitabilnije, mušmula se neće odreći.

Foto: Pixabay / siala
  • 206
  • 52
  • 0

U ataru Horgoša, nadomak granice Srbije i Mađarske u toku je berba mušmula. Stručnjaci preporučuju da se plodovi mušmula sa grane beru tek kada ih uhvati mraz, pa voćar Jene Šerfeze i njegova supruga Erika, na pijacama u Кanjiži i drugim mestima, osim jabuka na tezgi već godinama imaju i to voće. Kako prenosi Dnevnik, zbog nedavnih kiša i u iščekivanju prvog mraza, Jene je morao nekoliko dana odlagati berbu. On objašnjava da su berbu počeli i pre mraza, jer ove godine nikako nisu mogli da ga dočekaju.

Obrane mušmule porodica Šerfeze skladišti u hladnjači. Jene naglašava da je važno da se to voće čuva u "holandezima" na nižoj termperaturi 2-3°C uz visok procenat vlage 80-90% i u mraku, da bi tako omekšale. On dodaje da nakon berbe treba da prođe oko 10 dana, da bi bile one bile spremne za pijacu i konzumiranje, zato što se mušmule jedu tek kada budu gnjile.

Šerfezeov zasad najveći u Bačkoj i okolini

U Srbiji se mušmule uglavnom gaje na okućnicama i u voćnjacima. Međutim, naši domaćini obično imaju jedno ili dva stabla, pa je stoga voćnjak u porodičnom gazdinstvu Jenea Šerfezea jedini veći zasad mušmula na severu Bačke, a možda čak i najveći u Srbiji. Šerfeze kaže da se osim proizvodnje grožđa, jabuka, bresaka i zove, za mušmule opredelio sasvim slučajno. U stvari, 200 stabala mušmula nalazi se u mešovitom zasadu u šljiviku. Jene napominje da je greškom šljive zasadio sa velikim razmakom između redova i između stabala, pa je tako redak sklop stabala u šljiviku nečim morao da popuni. Naglašava da je bilo neophodno da nešto smisli da bi se greška ispravila. Kako tvrdi, u razgovoru sa poznanikom, proizvođačem voćnih sadnica iz Trstenika, izbor je pao na mušmulu. 

Šerfeze naglašava da ga nije motivisao dohodak, niti je imao iskustvo sa mušmulama. Jednostavno je odlučio da pokuša da radi nešto čime se niko drugi u okolini ne bavi, jer tamo čime se svi bave obično nema novca. On dodaje da ni u proizvodnji mušmula nema mnogo novca, ali uprkos tome voli da eksperimentiše.

Ervinija oštetila stabla mušmule

Jene ističe da su se šljive i mušmule dobro složile u istom voćnjaku i do pre dve godine svih 200 stabala je bilo zdravo, dok pretprošle sezone mušmule nije počela da napada ervinija, pa se broj voćaka smanjio na oko 150. Inače, do skoro mušmulu u njegovom voćnjaku ervinija uopšte nije napadala, pa su se kolege voćari čudili što su dunje prilično pogođene, a mušmule ne. Jene kaže da za tu pojavu nema objašnjenje za jer za zaštitu mušmule koristi iste mere zaštite kao za dunju. Kako tvrdi osim ervinije mušmule ništa drugo od bolesti ne napada, čak ni voćne vaši i drugi insekti.

Voće bogato mineralima i vitaminima

Šerfeze dodaje da ga mušterije koje nisu probale mušmule i nisu upoznate sa svojstvima te, na našem podneblju zapostavljene voćke, obično pitaju kakvog je ukusa. On naglašava da je opšte poznato da plodovi mušmule imaju različita lekovita svojstva, između ostalog blagotvorno deluje na probavne organe, a ima i podaka da utiče na potenciju, čak bolje od "afričke šljive" dodajući da ukus mušmule ne može da se poredi drugim voćem, već je treba probati. Ona je bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim materijama, pa ljudski organizam tako reaguje, da moraš pojesti više od jednog ploda mušmule.

Cena mušmule na pijacama 120 din/kg

U Šerfezovom voćnjaku mušmule su ove sezone dale lep rod, koji na pijaci uglavnom prodaje Jeneova supruga Erika. Кilogram mušmula košta 120 dinara, a na veliko se prodaje za 100 dinara. Zbog blizine Mađarske, najveći deo roda izvozi se komšijama iz susedne zemlje. Jene kaže da su do sada smo u jednoj sezoni imali najveći rod od 1,5 tonu plodova mušmula, napominjući da je proizvodnja jabuka ili nekog drugog voća profitabilnija, ali se zbog toga neće odreći mušmula.


Povezana biljna vrsta

Mušmula

Mušmula

Engleski naziv: Medlar, Gall nut | Latinski naziv: Mespilus germanica

  Mušmula je dugogodišnja drvenasta listopadna voćka, koja u prirodi raste kao žbun od 2 do 5 m visine. Kultivirana se češće gaji u obliku stabla koje može dostignuti 4... Pročitaj više »

Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Mušmula Horgoš Berba Jene Šerfeze


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi