• Osiguranje u poljoprivredi
  • 11.07.2019. 14:00

Ilija Stanković: Osigurati zasad od nepogoda je važna stavka u poljoprivredi

Mladi poljoprivrednik i agronom Ilija Stanković iz Malog Požarevca, smatra da je osigurati zasad od udara groma ili mraza danas važna stavka u poljoprivrednoj proizvodnji. Prvi je u selu 2017. godine osigurao dva i po hektara voća i za sada je jedini.

Foto: Julijana El Omari
  • 291
  • 170
  • 0

Da klimatske promene ostavljaju velike posledice na svetskoj poljoprivredi, ne može se poreći. Samo u poslednjih par godina, Srbija je propatila od poplava, velikih suša, više udara grada u toku godine i sve u svemu neizvesnih vremenskih prilika.

U pojedinim evropskim zemljama, osiguranje njiva i zasada se smatra obaveznim, u Srbiji je to tek 10%. Da li je u pitanju neodgovornost ili nepoverenje prema osiguravajućim kućama?! Mladi poljoprivrednik i agronom Ilija Stanković iz Malog Požarevca, smatra da je osigurati zasad od udara groma ili mraza danas važna stavka u poljoprivrednoj proizvodnji. 

"Prvo što preporučuju stručnjaci jeste da se ispita podnevlje gde želite da sadite voće, da li će rađati svake godine. Na primer, ja nemam ni jednu njivu gde mogu da posadim kajsiju, odnosno mogu, ali brao bih jednom u 7,8 godina, što mi se ne isplati, pa sam se orijentisao na breskve i šljive koje želim da dovedem do savršenstva. Sledeći korak je analiza zemljišta, da bi ste znali čime sve možete popraviti zemljište. Onda, analizirate tržište," kaže Ilija.

Preporučuje da ono čega ima previše na tržištu, da se ne sadi. Potom treba da se razmišlja o osiguravanju proizvodnje.

Ilija sa svojom porodicom obrađuje oko pet hektara zemlje

Osigurao zasad breskve i šljive od grada 2017. godine

Ovaj mladi poljoprivrednik sa svojom porodicom obrađuje oko pet hektara zemlje, većinom pod šljivama, breskvama, mušmulama i vinogradom. Prvi je u selu 2017. godine osigurao dva i po hektara voća i za sada je jedini. U nadi da pomogne svojim komšijama i prijateljima da obezbede sebi zaleđinu posle loših godina, preporučivao je svoju osiguravajuću kuću koja mu je kasnije ponudila i posao.

"Osigurali smo zasad breskve i šljive i mladi zasad šljiva od grada 2017. godine, jer je 2016. tri puta za dva meseca padao grad i bilo mi je muka da gledam hoće li pasti ponovo ili ne. Svakom potencijalnom osiguraniku pokušavam da stavim do znanja, koliko je važno da imate nekog iza sebe; bez obzira da li je to moja ili neka druga osiguravajuća kuća, jer je neizvesno i teško da gledate u nebo da li će nešto pasti i uništiti vam zasade. Ovako ste sigurni i nećete biti u minusu u proizvodnji, mada je svakako bolje da berete rod svake godine, nego da naplaćujete štetu od osiguranja," kaže Ilija.

Otkuda toliko nepoverenje poljoprivrednika prema osiguravajućim kućama?!

Na pitanje, otkuda toliko nepoverenje poljoprivrednika prema osiguravajućim kućama, naš sagovornik objašnjava da je nakon pojave privatnih kuća bilo mnogo loših iskustava, a delimično zato što ni sami poljoprivrednici nisu realno gledali na svoju štetu. Zato je važno dobro se raspitati.

"Uglavnom se poljoprivrednici interesuju za cenu premije, prinosa koji utiče na cenu - njihovog očekivanog prinosa, koliko cena može da varira koje daje osiguranje i da li mogu da se usaglase želje osiguranika i realnog stanja na terenu. Zasadi od grada osiguravaju se najviše u aprilu i maju, a u januaru i februaru od mraza. Osiguranje do kraja godine važi, odnosno do skidanja plodova."

Naravno, među pitanjima potencijalnih osiguranika je kad mogu i da naplate štetu? "Na primer, procenitelji Dunav osiguranja odmah po prijavi štete izlaze na teren. A kad se utvrdi šteta, onda se uplaćuje osigiranje od 4-6 nedelja, odnosno uglavnom se sačeka da prođe cela sezona, jer ako bude još štete onda se samo nadograđuje na prvu, pa se na kraju još donese krajnja odluka. Štete do 5% se ne plaćaju, sve preko toga se plaća, mada se kod nas trude da izvuku makar 6% kako bi naplatili," kaže Ilija.

Ilija je prvi u selu 2017. godine osigurao dva i po hektara voća

Najviše se osiguravaju ratarske kulture, a vrlo malo stočni fond

Najviše se osiguravaju ratarske kulture, pa voćarski zasadi, a vrlo malo stočni fond. Iznenađujuće je da, iako je generalno svest o klimatskim promenama veća kod mladih, osiguravaju većinom stariji.

"Naši osiguranici su više godina kod nas, koji su još ranije preko zadruga osiguravali, ali se i mladi sve više interesuju."

Ne postoji minimalna ili maksimalna površina poljoprivrednih kultura koja se može osigurati, a plaćanje može biti mesečno, kvartalno, mada se preporučuje da se uplati do kraja oktobra, kako bi se ostvario povraćaj od Ministarstva poljoprivrede u okviru subvencionisanja osiguranja useva i plodova. 

"Najbolje do 31. oktobra uplatiti osiguranje, kako bi smo poljoprivrednicima spremili potrebne dokumentacije, koje radi naša filijala, da mogu samo da odu i predaju zahtev. Za sad je povraćaj 40%, osim za mesta gde je veća opasnost od grada, kao u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu - gde je 70%. Na kraju, proizvođačima se zaista isplati da osiguraju svoju proizvodnju," uveren je Ilija.


Foto prilog


Tagovi

Klimatske promene Poljoprivreda Osiguranje njiva Osiguranje u poljoprivredi Osiguranje zasada Osiguravajuće kuće Ilija Stanković


Autorka

Julijana El Omari

Julijana El Omari

Julijana El Omari je diplomirani novinar, a svoju specijalnost pronašla je u agro novinarstvu. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi