Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj leske
  • 20.02.2024. 14:00

Ima li uzgoj leske budućnost i kako zaraditi na lešniku?

Unazad deset godina proizvodnja i potrošnja lešnika raste ne samo kod nas, nego i globalno. Ima li on budućnosti na ovim prostorima i što je potrebno da bili uspešni u tom poslu saznajemo od uzgajivača iz Srbije, BiH i Hrvatske.

Foto: Depositphotos/simazoran
  • 249
  • 31
  • 0

Globalna proizvodnja lešnjika raste iz godine u godinu, a prema Međunarodnom veću za orašaste plodove i sušeno voće njihova godišnja stopa rasta je tri odsto. Kada je reč o konzumaciji, na petom su mestu liste orašastih polodova, sa 11 odsto potrošnje, iza badema (27 odsto), oraha (22 odsto), indijskih oraščića (20 odsto) i pistaća (14 odsto). U sezoni 2022./23. rod na globalnom nivou iznosio je preko 585.000 tona, što je najveća brojka u poslednjoj deceniji. Turska je daleko na prvom mestu i pokriva 71 odsto ove proizvodnje, a sledi je Italija sa oko 10 odsto. Uzgoj ove kulture sve više raste u SAD-u i Čileu. 

Njegova je vrednost prepoznata i na našem području, ali još je mnogo izazova s kojima se nose proizvođači, a da bi njihov krajnji proizvod mogao biti konkurentan na tržištu. 

Nemanja Matić ne da lešnik nakupcima

Iako je oko njega mnogo posla, Nemanja Matić iz Ljubovije ovim se uzgojem bavi iz hobija i čiste ljubavi. Sve što proizvede proda direktnom prodajom, podeli ili preradi u namaz koji je u njegovom kraju na dobrom glasu.

"Dodatna zarada dobro dođe. Nisu to neke pare, ali može se mesečno zaraditi i do hiljadu evra", otkriva Matić koji svoje lešnike ne da nakupcima koji, kaže, ucenjuju sa 600 do 700 dinara za kilogram očišćenog, odnosno 240 do 260 dinara za onaj u ljusci. Vezati se ne želi nikakvim ugovorom jer može da proda sve što proizvede. 

Sestra je nabavila od jedne Kubanke koja radi u veganskom restoranu, recept za puter. Probali smo i svidelo nam se. Objavio sam na internetu, ljudi su počeli da se interesuju, a nakon priloga u poljoprivrednoj emisiji, dogodio se veliki bum”, opisuje on trenutak kada je prodaja svežeg i pečenog ploda, ali i namaza jako dobro krenula. Kako živi u blizini Zlatibora, mnogi kupci navraćaju kada idu na odmor.  

On je svoj prvi zasad posadio sa 22 godine, a sada ima 700 stabala na 1,8 hektara. Pola je u devetoj godini, a pola u petoj. Ovi koji su skoro u punom rodu, daju pet do osam kilograma po stablu. Prošle mu je godine prinos bio smanjen jer su ga potukle dve oluje i grad, no zato je 2022. bila dobra kada je na 250 stabala starih osam godina dobio 1,2 t

Lesku sortimenta halski džin, rimski, rimski pijemontski i istarski dugi kao oprašivač, ima na više parcela, uz reku Drinu, a budući da u počecima nije imao dovoljno iskustva i znanja, posadio je pregusto. 

Kada sam ih posadio, parcela mi izgledala prazna”, sme se on danas na svoje početničke greške.

Zato moram raditi agresivniju rezidbu. Vidim gde sam grešio, sad znam kako bih drugačije. Planiram još jedan zasad, s većim razmakom da se može mašinski obraditi jer imam svoju mehanizaciju”, njegovi su planovi. 

Nemanja je prvi zasad posadio vrlo mlad (Foto: Arhiva N. Matić)

Osim vremenskih neprilika, među kojima je i prošlogodišnja poplava kada je leska bila metar i po pod vodom, a na njene se krošnje slila zemlja i ostaci strništa sa polja iznad njegova voćnjaka, većih problema nema. 

Koliko mu daš, toliko će ti dati. Sretnem prijatelja, a on mi kaže jesi bacio đubrivo. Reko’, nisam bacio, ja biljci ne bacam, ja joj dajem”, s ljubavlju priča Matić koji je u međuvremenu dao izraditi i mašinu za krckanje, kalibrator, separator i puhaljku.

Nisu velikog kapaciteta, ali za moje narudžbe dovoljno. Svaki dan po malo radim, za dušu.” 

Vidi budućnost u ovoj kulturi, a i one koji se njome sve više bave, i to u većem obimu nego on. Kaže, i država daje podsticaje - 18.000 dinara za hektar bilo koje kulture, a za lesku dodatno povraćaj od 50 odsto, bez PDV-a, za kupovinu sadnica. Takođe, sve je mašine kupio uz pomoć fondova. 

Kada je reč o površini na kojoj se uzgaja leska i količini proizvedenog lešnika, do objave članka nismo dobili odgovore na upite poslate Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja kao ni podatke od Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Kakva je zarada u Hrvatskoj?

U Hrvatskoj je, prema podacima Agencije za plaćanja u poljoprivredi, u 2023. godini pod leskom bilo skoro 8.000 ha. Gledajući u odnosu na 2019. kada je bilo oko 5.550 ha, ta proizvodnja naočigled raste. Najviše zasada je u Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj te Bjelovarsko-bilogorskoj županiji. Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, lešnika je u 2021. proizvedeno ukupno 1.945 tona, a godinu posle oko 2.590 t. Većina se odnosi na intenzivnu, a ostatak na proizvodnju u ekstezivnim voćnjacima, dakle pretežno za vlastite potrebe).

Pod leskom je prošle godine u Hrvatskoj bilo skoro 8.000 ha (Foto: PP Orahovica)

Najzastupljenija sorta je rimski lešnik i autohtoni istarski dugi te one generalno dominiraju u Hrvatskoj sa 95 posto. Predsednik uprave PP Orahovica Saša Breznik kaže da obzirom na ovakvo vreme, plan im je da pređu na italijanske sortimente. Već sada imaju posađene sorte kao što su Tonda Romana, Tonda di Giffoni, starosti šest do osam godina pa je tek za videti kako će se ponašati.

A kada je riječ o planu u uzgoju ove kulture, Breznik ističe kako je ulaganje u lijesku posao na duge staze jer ona puni rod daje tek u devetoj do dvanaeste godine.

"Kad računate cenu od 2,2 evra po kilogramu, puta tri do 3,5 tone, a ukupan trošak je tri do 3,5 tisuće evra po hektaru, vama je neto dobit tri do 3,5 hiljade evra. Ne možemo očekivati super zaradu na prinosu od tonu do tonu i po."

Predsednik uprave PP Orahovica, Saša Breznik

Do ovako slabog prinosa dolazi zato jer uzgajivači ne provode sve potrebne mere. Kaže, prvenstveno je važna priprema i odabir zemlje, na osnovu analize zemljišta gde pH ne sme biti ispod 5,5, a pritom je potrebna humusna zemlja.

"Važan je i položaj te nagib terena. No, ljudi je sade na svakakvoj zemlji koja je sklona eroziji ili sa druge strane zadržava vodu”, upozorava i nastavlja kako valja paziti i na samu gustoću sadnje koja pak ima različite pristupe.

"Negde je gušća pa se radi proređivanje. Ferrero sadi 660 sadnica po hektaru, mi smo bili na 500, podigli na 800, a sada se vraćamo na 650, još uvek ispitujemo što je najbolje", otkriva. 

Osim navedenog, poručuje i kako je važno održavanje zemljišta, kada zatravniti zasad, kakvu međurednu obradu koristiti, dodatnu prihranu, zaštitu. 

I u BiH raste proizvodnja?

Ova proizvodnja raste i u susednoj BiH, ali postoje razlike u entitetima. 

Prema podacima Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u 2023. uzgojem ove kulture bavilo se 611 gazdinstava u 10 kantona Federacije BiH gde je skoro 91.500 stabala pokrivalo više od 170 hektara što je znatna razlika u odnosu na deset godina ranije kada je u 2013. u tom uzgoju bilo 68 gazdinstava sa osam hiljada stabala na 23 ha. Moglo bi se reći, prema broju uzgajivača i stabala, da se proizvodnja udeseterostručila

U Republici Srpskoj, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, intenzivna proizvodnja lešnika odvija se na površini od oko 1.000 hektara. Kažu da je u zadnjih 10 godina došlo do smanjenja površina na kojima je posađena, a da je tek nekoliko voćara i kompanija uzgajaju u na većim površinama, od nekoliko do oko 200 hektara. Ali, od 2020. beleži se trend smanjenja novih zasada. Ako se neko odluči za sadnju stabala leske, što je vrlo retko, površina je veća od jednog hektara, napominju. 

Ena Zolić praksom potvrdila teoriju iz diplomskog rada

A da ova kultura ima velikog potencijala kod komšija, dokaz je mlada Ena Zolić, koja je 2018. godine počela uzgoj 250 sadnica na pola hektara. Tada se vratila iz Nemačke, gde je studirala, a tema diplomskog rada upravo joj je bila budućnost i isplativost uzgoja leske na području Bihaća. 

"Nakon par godina odlučila sam proširiti zasad na još 0,3 ha i sada imam 350 sadnica na 0,8 ha", priča nam Zolić koja se nije samo tako upustila u ovu avanturu. Prvo je obavila analizu zemljišta, a nedavno ju je opet uradila. 

"Bez navodnjavanja se ne može, posebno prvih godina jer ima plitak korijen, zato je važno da ima pristup vodi. Prvih godina sam ih navodnjavala mobilno pomoću traktora i bačvi jer su ulaganja bila velika. Sada sam postavila sistem navodnjavanja pa će biti lakše", nada se mlada voćarka. 

Ena ima pomoć verenika Ahmeda Uzejnovića (Foto: Arhiva E. Zolić)

Prošlogodišnji simbolični rod otišao je za jedan dan, a kada dođe u puni rod, Ena očekuje dve do tri tone po hektaru, odnosno dve tone u svojim zasadima. Ima plan i šta s njim, a to je prerada.

"Pre nego sam prvu sadnicu posadila, ispitala sam tržište i gledala ima li uopšte smisla sa te strane. Ali, BiH pokriva samo 10 odsto svoje potrošnje, sve ostalo uvozi. Veliki je potencijal plasirati proizvode na lokalnom tržištu. Može se prodati i kao sirovina jer lokalci vole krckati", sme se ona, a već sada ima viziju o paleti proizvoda među kojima će biti krem namazi, brašno od lešnika, čokolade, slatkiši koje namerava da plasira putem direktnog marketinga, na kućnom pragu.


Tagovi

PP Orahovica Saša Breznik Nemanja Matić Ena Zolić Hazelnut Serbia Proizvodnja lešnika Uzgoj leske Prerada lešnika


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/