Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Gajenje borovnice
  • 13.08.2016. 16:00

Investiranje u borovnicu? Dobra dodatna zarada!

U šta treba investirati? Istražili smo borovnicu i zaključili sledeće: ona je poželjna kultura za male porodične zasade, ali je profitabilna i za velike, dugoročne investicije!

Foto: bigstockphoto.com, Corneja
  • 7.179
  • 282
  • 0

S obzirom na kretanja cena tradicionalnih kultura i opšteg stanja na tržištu mnogi poljoprivrednici se pitaju čime se vredi baviti, odnosno šta ima dugoročno dobru kalkulaciju. Svake godine pojavi se neka nova hit kultura, pa svako ima svog favorita, svoju preferiranu biljnu vrstu. Sigurno se sećate medijskih bumova i priča o: steviji, kivanu, konoplji, belom luku i paulovniji. Svake godine jedan novi hit. Ovih dana je i borovnica dobila svoj zasluženi medijski prostor, a smatramo da se to trebalo dogoditi i ranije.

Borovnica nema veliku tradiciju gajenja na našem podneblju, ali ima određenu potrošnju. Relativno malo se na našem tržištu konzumira sveža, što zbog manjka navika, ali zbog i visoke cene na tržištu. Ovih dana, na policama trgovačkih lanaca, pakovanje borovnice od 250 grama može da se kupi za 300 dinara, odnosno 1.200 dinara za kilogram.

Sa druge strane borovnica ima češću konzumaciju u prerađevinama, pa se tako upotrebljava kao sok, sirup, liker, čaj, džem ili smrznuta za pripremu raznih poslastica. Nalazimo je u hrani za decu, voćnim jogurtima, zdravoj hrani i energetskim pločicama. Odličan je izvor vitamina i antioksidanasa koji su visoko pozicionirani na popisu svih nutricionista.

Severna Amerika broj 1 u borovnici

Globalnim tržištem dominiraju Sjedinjene Američke Države i Kanada koje danas proizvode više od 80% svetske borovnice sa ukupnom proizvodnjom od 350.000 tona godišnje, dok Evropa polako, ali sigurno hvata priključak. Naime, borovnica je na teritoriju Evrope stigla pre nešto više od stotinu godina, upravo sa američkog kontinenta. I očigledno je pala na plodno tlo.

Danas su lideri proizvodnje ovog zdravog voća na starom kontinentu Poljska (12.700t/god), Nemačka (10.300t/god), Francuska (9.000t/god), Holandija (5.500t/god) i Španija (5.000t/god).

Kratka kalkulacija borovnice

Velika joj je prednost to što zbog uzgojnog oblika i fizičkih osobina ne traži konstrukciju (kao jabuka ili kruška), što uveliko smanjuje ulaganja u podizanje plantaže. Zasadi zahtevaju navodnjavanje kap na kap, a poželjna je i zaštitna mreža.

Dodatno, nema previše brige kada je reč o štetočinama i bolestima, a dobro podnosi i visoke i niske temperature. Traži kiselija zemljišta, a preporučuju se osunčani položaji sa blagim nagibom terena koji obezbeđuje strujanje vazduha.

"Trajnija je za čuvanje i transport od na primer maline ili kupine, a u dobrim uslovima može da stoji i do 30 dana nakon berbe. Vreme berbe borovnicu dodatno stavlja u prednost u odnosu na drugo voće jer sazreva u julu i avgustu, u špicu turističke sezone, što drastično olakšava plasman", kaže nam Senad Dupljak, vlasnik najvećeg rasadnika tog voća u regionu.

Veleprodajna cena kreće se od 580 do 650 dinara po kilogramu (5 € prema trenutnim informacijama iz Poljske), dok se na lokalnim kvantaškim pijacama može postići cena i između 800 i 1.000 dinara po kilogramu u jeku sezone.

Važna priprema zemljišta

Stručnjaci naglašavaju da je izuzetno važna priprema zemljišta što nam potvrđuje i agronom Dupljak: "Ona se u novije vreme sadi tako što se otvore rovovi i u njih se nasipa treset (najčešće litvanski) koji se oblikuje u humku tako da se ocede atmosferske vode. Ta humka se prekrije slojem komposta od borovine koji je kiselije pH reakcije i potom se kompost pomalo razgrađuje i prihranjuje grm borovnice. Svake godine ili svake druge dodaje se sloj novog komposta koji istovremeno i služi kao malč za korove. Moguće je postaviti i foliju, ali tada koren ostaje na površini, pa je podložniji stresu od suše. Navedenom tehnologijom danas se borovnica sadi bilo gde bez obzira na početni kvalitet zemljišta".

Trogodišnje sadnice, koje se mogu naći na tržištu, dolaze u puni rod u trećoj godini od sadnje, a na hektar površine ide oko 3.000 sadnica. Obično se računa sa 3,5-4 kilograma ploda po jednom grmu, što govori o prinosima od oko 10 t/ha ploda borovnice. U ovoj gruboj računici dolazimo do 6,5 miliona dinara prihoda po hektaru, što uz relativno niske troškove proizvodnje osigurava brz povrat ulaganja.

Cene sadnica 230-650 dinara

Cene sadnica kreću se od 230 dinara za jednogodišnje, pa čak do 650 dinara za već razvijene trogodišnje sadnice koje već prve godine daju rod, a punu rodnost postižu u trećoj godini. Ekonomski vek zasada (u zavisnosti od sorte) traje oko 20 godina.

Najveća količina rada traži se u berbi jer se ona provlači kroz 30-ak dana, što je optimalno za porodični angažman i manje zasade. Kod većih plantaža berba se po pravilu obavlja mašinski, posebnim kombajnima za borovnice. Svi koji imaju zemljišne resurse, mehanizaciju i nešto vremena, a razmišljaju o voćnim zasadima i/ili dodatnim prihodima, svakako bi trebali ozbiljno da razmisle i o ovoj voćnoj vrsti.

Sadnice borovnice možete pronaći i u našem Poljoprivrednom oglasniku.

Foto: bigstockphoto.com, Corneja


Povezana biljna vrsta

Borovnica

Borovnica

Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.

Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u... Više [+]

Tagovi

Investicija Borovnica Sadnice borovnice Cena borovnice Voćarstvo Bobičasto voće


Autorka

Ivana Nađ

Više [+]

Ivana je urednica na Agroklub portalu. "Vaša uverenja ne čine vas boljom osobom. Delovanje čini."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Rusija širi površine za uzgoj poljoprivrednih kultura. Ukupna površina posejanih jarih i ozimih useva će u 2024. godini dosegnuti 84,5 miliona ha, što će premašiti brojku iz prethodne godine za 300.000 ha. Od toga je 20 miliona ha pod ozimi... Više [+]