AgroKlub.rs

\

Voćarstvo

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Voćarstvo » Iskustvo u proizvodnji aronije od skoro dve decenije

Iskustvo u proizvodnji aronije od skoro dve decenije

Prva plantaža aronije u Srbiji

Iskustvo u proizvodnji aronije od skoro dve decenije

Datum: 22.12.2016. 18:00 |

4

Kategorija:

Voćarstvo

Na površini oko 12 ari, porodica Džamić je pre 19 godina zasadila 162 sadnice aronije. Kako tada o ovom voću nisu znali puno bilo je i početničkih grešaka. Danas, posle bezmalo dve decenije u uzgoju aronije svoja iskustva su radi da podele s drugima.

Kada je porodica Džamić iz sela Gornja Velika Vrbnica u blizini Aleksandrovca pre 19 godina kupila prve sadnice aronije, o osobinama ovog voća kao i o načinu gajenja nisu znali ništa. Nisu verovali da se od tako malih sadnica mogu razviti veliki žbunovi, koji imaju odličnu rodnost u našim uslovima. Ubrzo su saznali da je njihov zasad prva registrovana plantaža aronije u Republici Srbiji, što danas posebno ističu.

Početničke greške su bile neminovne

Na površini oko 12 ari, porodica Džamić je pre 19 godina zasadila 162 sadnice aronije. Kako tada o ovom voću nisu znali puno bilo je i početničkih grešaka u podizanju zasada. Tako su Džamići na prvoj plantaži, sadnice, koje su kako navode bile tanke kao prutići, posadili na neodgovarajući razmak između redova. Sadnice su posađene na veći razmak od odgovarajućeg pa su kasnije dosigle visinu preko 2,5 metara. Iskustvo u uzgoju aronije na prvoj podignutoj plantaži iskoristili su pri podizanju novog zasada na površini osam ari pre 10 godina.


Formiranje bobica

Naime, pokazalo se da je najbolji razmak sadnje za aroniju 3,5 do četiri metara između redova i dva do tri metra u redu. Jesenja i prolećna sadnja daju iste rezultate. Džamići su u proizodnji aronije tokom godina pribegli i različitim rezidbama, a najboljom se, što i preporučuje Branko Džamić pokazala intenzivnija rezidba na svake tri do četiri godine, jer obezbeđuje krupnije plodove.

U četvrtoj godini pun rod

Plodonošenje kreće u drugoj godini, a u četvrtoj aronija daje pun rod. Branko kaže da je rodnost u proseku 22 kilograma po žbunu. Plodovi pristižu od kraja jula do početka oktobra. Cena plodova aronije zavisi od toga da li je reč o prodaji na veliko ili malo. Tako je cena bobica aronije u prodaji na malo 300 do 500 dinara za kilogram, dok je cena u prodaji na veliko znatno niža i kreće se u intervalu od 120 do 150 dinara za kilogram. Značajno je istaći i to da bobice aronije nisu lako kvarljive, pa mogu ako se čuvaju u hladnoj prostoriji da stoje i nekoliko dana, a da se pri tom ne smanji kvalitet ploda.

Aronija, bijka skromnih zahteva

Plantaža Džamića nalazi se na 700 metara nadmorske visine, ali se aronija može vrlo lako i uspešno uzgajati u bilo kojem delu Srbije, tvrdi Branko na osnovu dosadašnjeg iskustva. "Osim plodova aronije, prodajemo i sadnice i iz iskustva znam da aronija može svuda da uspeva. Razlika je u rodnosti. Aronija ne bira zemljište i nema prskanja, niti vezivanja", objašnjava Branko.


Plantaža aronije zimi

Navodnjavanje poželjno, ali ne i neophodno

Branko objašnjava da na svojoj plantaži nema sistem za navodnjavanje, ali da to i nije neophodno. Napominje da bi bilo poželjno u fazi sazrevanja navodnjavati da bi plodovi bili krupniji. Nega koja je aroniji neophodna podrazumeva korišćenja stajskog i mineralnog đubriva.

Na osnovu iskustva u proizvodnji aronije od skoro dve decenije Branko smatra da aronija nije zahtevna voćka. Pokazala se veoma interesantna potrošačima, ali i proizvođačima u svim krajevima Srbije. Ipak, napominje da uprkos skromnom ulaganju u uzgoj, samo od ove vrste voća ne može da se živi, tako da se porodica Džamić opredelila za uzgoj više voćnih vrsta.

Foto: Branko Džamić

Broj pregleda članka: 3462; Uspešnost članka: 554.6

Tagovi: Aronija, Plantaža, Aleksandrovac

Ključne reči članka: iskustvo, u, proizvodnji, aronije, od, skoro, dve, decenije, aronije, branko, sadnice, džamić, aronija, godina, iskustva, prodaji, plantaža, porodica, plantaži, razmak, porodica džamić


Julijana Mijajlović

Svi tekstovi autora

Autorka Julijana Mijajlović

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".


Slike Iskustvo u proizvodnji aronije od skoro dve decenije