Ivan Tasić u novu proizvodnu sezonu ulazi sa zebnjom

Mali broj mladih ljudi, danas u opštini Vladičin Han, želi da na selu zarađuje novac. Za razliku od njih, svoju perspektivu u selu Gornje Jabukovo, udaljenom svega šest kilometara od Vladičinog Hana, pre četiri godine video je diplomirani tehnolog Ivan Tasić (44) . On je na imanju svog dede, na njivi od 30 ari, koja se nalazi na 800 metara nadmorske visine, podigao zasad maline sorte miker.

Malinjak zaliva izvorskom vodom

Iako nije imao nikakvog iskustva u ovom poslu on je podigao malinjak za primer. Sertifikovane sadnice koje je nabavio u Kruševcu prihvatile su se odmah. Plodna planinska zemlja, čist vazduh i izvorska voda, koju je pre četrdesetak godina, sa planine Kukavica, dovela njegova porodica sa još dvojicom komšija, učinili su da se mlade sadnice razvijaju kako se samo poželeti može. Ivan je jedan od retkih proizvođača koji u ovom kraju maline zaliva vodom sa izvora. Vode ima dovoljno u rezervoarima, tako da njegov zalivni sistem u malinjaku ne presušuje i po najvećoj suši.

Rekorderke po proizvodnji malina sa planine Željin

Imao je Ivan velike planove za budućnost u malinarskoj proizvodnji. Planirao je i proširenje zasada. Zato nije štedeo vremena, truda, a i novca, da postigne ono što je naumio. Za veoma kratko vreme naučio je sve što mu je bilo neophodno da zna o uzgoju maline. To mu nije bilo nimalo teško da savlada jer je od malena, od dede učio kako se zemlja voli i obrađuje.

Stizao je na vreme da maline polije, okopa, zaštiti od bolesti … uprkos tome što svakodnevno do posla putuje u Vranje, prevaljujući po tridesetak kilometara u jednom pravcu. Ostvarivao je i željene prinose. I prodaja je išla odlično. Njegove maline, visokog kvaliteta, svako je hteo da kupi.

Obrađuje malinjak sa manje elana

Ivan i ove zime revnosno odrađuje u malinjaku sve predviđene poslove. Veštačko đubrivo je bacio na vreme, a obavlja i pripreme za zimsko prskanje malinjaka i vezivanje sadnica. To ove godine, međutim, čini sa manje elana nego prethodnih. Volju za postizanje novih rezultata u proizvodnji u njemu je gotovo ubila prošlogodišnja otkupna cena. Zato u novu proizvodnu sezonu ulazi sa zebnjom.

"Prošla godina je za nas proizvođače u Pčinjskom okrugu bila katastrofalna. Prvo nam je kiša desetkovala rod, a onda su nas otkupljivači dokusurili otkupnom cenom malina koja se na našem području kretala od 70 do 110 dinara po kilogramu", kaže Ivan.

Proizvođači su se kako dalje navodi dovijali na razne načine da dođu do otkupljivača koji su plaćali najbolju cenu. Bila je prava umetnost doći i do gajbi u berbi.

"A kada bi i došli do njih nismo imali čime da ih napunimo jer bi maline u međuvremenu istrunule usled velikih kiša. Tako sam i sam izgubio četvrtinu roda. Kada sam isplatio berače kojima sam plaćao 40 dinara za svaki ubrani kilogram malina i kada sam u to uračunao troškove koje sam imao u proizvodnji, shvatio sam da sam poslovao na pozitivnoj nuli", priča Ivan.

Država treba da stane u zaštitu proizvođača

On se slaže sa tim da je malina srpski brend, ali se takođe, zalaže da država mora da preduzme konkretne mere za zaštitu jagodičastog voća ako želi da malina postane strateški proizvod. Ne slaže se sa tvrdnjom pojedinih državnih zvaničnika koji su govorili da su prošlogodišnje niske cene prouzrokovane padom cena na svetskom i tržištu Evropske unije.

Ručna kolica za lakše branje maline

"Lično smatram da cene u voćarstvu kontrolišu moćni ljudi u ovoj zemlji koji su, najčešće, u sprezi sa politikom. Tako se otvara prostor da profitiraju veliki izvoznici, a pod njihovim okriljem i hladnjačari. U tom neraskidivom lancu najveći gubitnici smo mi proizvođači. Zbog toga su mnogi moji prijatelji odustali od proizvodnje i zapustili malinjake, a neki svoje maline, prošle godine, nisu ni brali jer im se nije isplatilo", ističe Ivan.  

Misli da je krajnje vreme da neko u ovoj zemlji stane u zaštitu proizvođača.

"Kada malinari traže da država u vreme otkupa interveniše na tržištu, dobijemo negativan odgovor iako znamo da to redovno čini tamo gde ima intresa. To je, po meni, velika greška, zato što u našem kraju kod ljudi postoji interesovanje za ovu vrstu proizvodnje", priča Ivan.

Da je to tako govori i podatak da se površine pod voćem, a pogotovo pod malinama, poslednjih godina povećavaju na teritoriji Pčinjskog okruga. Svi proizvođači se trude da kvalitetnim proizvodom dođu do kupaca, ostanu i opstanu na tržištu.