• Šarka šljive
  • 14.02.2019. 14:00

Ivo Đinović: Kako je američki stenlej iskrčio srpsku požegaču

Sumnja se da su prve sadnice ove krupne američke sorte šljiva buke zaražene, ali kako je stenlej otporan na šarku - oboljevala je naša požegača. Da bi sprečili totalni krah stare sorte, dr Ivo Đinović predlaže da se kalemljenjem džanarika koristi kao implant u kruni požegače!

Foto: Tugomir Pemper
  • 2.117
  • 381
  • 0

Kad god se pomene šljiva prva asocijacija u svesti naših ljudi je - požegača ili madžarka, bujna, rodna, zdrava, povijena pod teretom plavih, jedrih, slatkih i nadasve ukusnih, kvalitetnih plodova. Ljudi su je brali rukama, tresli i mlatili motkama, sušili, kuvali pekmez i pekli rakiju.

Iz godine u godinu, šljiva je sve više oboljevala od šarke

Šljiva je bila najvažnije srpsko voće. Malo po malo, iz godine u godinu, sve više je oboljevala od šarke, viroze od koje nije bilo drugog leka do - budaka. Širenju šarke (PPV - Plum Pox Virusa), dosta je doprinelo i širenje američke sorte Stenley koja je imala krupne plodove i određeni stepen tolerantnosti prema ovoj virozi, pa su sađene sadnice koje su bile inficirane ali vizuelno nisu ispoljavale simptome i poslužile su kao žarišta odakle su insekti prenosili virus na požegaču koja je do tada bila zdrava.

Širenju šarke ipak je najviše doprinelo zasnivanje novih zasada iz izdanaka koji su uzimani iz obolelih voćnjaka. Da su bar koristili seme sa zdravih biljaka, danas ne bi bilo tako teško pronaći zdravu voćku za matičenje. I kada je pronađemo, na osnovu vizuelnog pregleda, prisustvo ili odsustvo PPV-a određuje se pomoću Elisa testa u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Sadnice in vitro tehnologijom

"Zdrave sadnice mogu se dobiti samo kulturom tkiva (meristema) in vitro, poznatom kao najsigurnijom metodom kloniranja. U slučaju kalemljenja, podloga, bez obzira da li je to džanarika, bela šljiva ili sama madžarka, takođe mora biti potpuno zdrava, bez obzira da li je vegetativna ili generativna", kaže dr Đinović.

Ako se sadnice kako je dalje rekao dobijaju kloniranjem in vitro, nema potrebe da se kaleme na bilo kakvu podlogu. Ceo život provešće na sopstvenom korenu, a od toga nema ničeg boljeg.

"Takođe, treba ih odgajati u kontejnerima sa provereno čistim supstratima uz dodatak 20-25% zeolita (zeoplanta)", objašnjava dr Đinović. 

Sadnice iz kontejnera, dakle sa busenom, mogu da se sade i u toku vegetacione sezone, jer nema problema oko prijema pošto se spuštaju u iskopane, pođubrene i zalivene jame i posle nagrtanja ponovo zaliju. Navodnjavanje, đubrenje i okopavanje treba da postanu redovne mere nege u svim voćnjacima, pa i šljivicima.

Kavez za zaštitu od prenosioca virusa

Lisne vaši, najčešći vektori (prenosioci) virusa lete i po nekoliko kilometara, najčešće uz pomoć vetra koji može da ih odnese i po 10 km daleko! To praktično znači da je nemoguće pronaći prostornu izolaciju za matična stabla i zasade, ne samo od šljiva, nego i drugih vrsta koštičavog voća koje mogu da budu inficirane šarkom (a da se to vizuelno ne uočava). Zbog toga se nameće kao jedino moguće rešenje u zaštiti osetljivih biljaka njihovo gajenje u izolovanim prostorima – kavezima od guste nerđajuće mreže, koja će štititi prostor od insekata sa svih strana i odozgo (Screen house).

"Najvažnije pitanje u borbi protiv šarke je kako sačuvati mlade i zdrave biljke proizvedene iz kulture tkiva - od šarke tokom dugog perioda života i eksploatacije voćnjaka? Treba razmotriti mogućnost širenja otpornih sorti. Na osnovu zapažanja u prirodi došao sam do sledećih ideja. Džanarika je voćka koja raste u prirodi, u spontanoj populaciji, u kojoj je svaka individua poseban genotip, jer je niko ne klonira pa se ona razmnožava generativno, iz semena", kaže dr Đinović. 

Vrlo je otporna na bolesti, stresove kao što su suša, velika vlaga, nedostatak svetlosti i toplote, napade insekata, te kao takva svake godine obilno rodi i lomi se pod teretom plodova.

Ponekad pati od gljivice Monilia laxa

Iako možda u svom telu ima virusa šarke, oni ne ispoljavaju štetno dejstvo. Nema vizuelnih simptoma mozaika lišća i plodova. Ponekad pati od gljivice Monilia laxa od koje se suše grančice, ali je ta šteta zanemarljiva. Koristi se kao podloga za kalemljenje šljiva i kajsija. Pri tome ona daje koren i prizemni deo stabla, te prema tome budući vegetativni hibrid snabdeva samo vodom i mineralima, a ne i zaštitnim materijama koje se stvaraju u lišću.

U slučaju da podloga sadrži viruse a da je plemka zdrava - ubrzo nastaje infekcija. Zbog toga bi trebalo džanariku koristiti kao implatant u kruni osetljive sorte šljive.

"Na ovakav način će se zaštitne materije iz lišća kretati kroz celu biljku i suzbijati razvoj i štetno dejstvo virusa", naučno obrazlaže dvoju ideju dr Đinović i naglašava da grana džanarike treba da bude u sredini krune šljive.

Kalemljenje obaviti što pre 

Najbolje bi bilo što je pre moguće obaviti kalemljenje, što znači u prvoj godini života šljive, kada se biljka sastoji samo od korena i lastara sa listovima i pupoljcima u njihovom pazuhu u junu.

Tada treba, pri vrhu lastara, ali odrvenelom delu, ukloniti jedan pupoljak i na njegovo mesto usaditi istovetni komad sa pupoljkom džanarike, pa onda omotati kalem folijom, kako bi se što bolje priljubilo tkivo plemke sa podlogom i obavio što bezbolniji prijem.

Najbolje bi bilo da je debljina podloge i plemke ista, jer onda "kora leže na koru, a drvo na drvo u potpunosti". Vrh lastara (stabla) šljive se odseca malo iznad kalema i čelo nalije voskom sa upaljene sveće ili premaže lepkom za drvo. Svi listovi sa šljive se odsecaju tako da ostanu drške i pupoljci. Ovakav postupak se naziva "šok terapija". U junu je biljka puna sokova i brzo se oporavlja. Prijem je izvanredan.

Zastupljenost šljive u kruni treba da bude od 75 do 80 odsto 

"Pošto je vrh lastara presečen, iz svih pupoljaka ubrzo rastu bočne grane koje imaju masu lišća, a najbrže će da raste kalem, jer je na vrhu i dobija ulogu apikalne dominantnosti".

Kasnije ćemo ostaviti tri do četiri ramene grane šljive, u krug oko ose, sa pravilnim rasporedom od 90 do 120 stepeni, posmatrano odozgo, a to i sama biljka nameće spiralnim rasporedom listova na lastaru. Kruna treba da se formira na 80 cm do metar iznad površine. Zastupljenost šljive u kruni treba da bude od 75 do 80 odsto, a džanarike od 20 do 25 odsto biljne mase.

"Na ovakav način formiraće se kalem, "HIMERA" koji će se saditi na stalno mesto u jesen iste godine. U slučaju da su voćke već posađene pre godinu-dve, onda treba koristiti kalemljenje engleskim ili prostim spajanjem", naglašava dr Đinović i preporučuje da treba pokušati i lečenje desetak i više godina starih stabala madžarki (požegača), tako što bi se na nekoliko mesta u kruni ukalemila džanarika.


Povezana biljna vrsta

Šljiva

Šljiva

Sinonim: - | Engleski naziv: Plum | Latinski naziv: Prunus domestica L.

Šljiva raste kao srednje veliko stablo, manje ili više bujnog rasta. Pojedine sorte zahtevaju oprašivače, dok se neke oprašivaju same. Šljive donose plodove na dvogodišnjim ili... Pročitaj više »

Tagovi

Šljiva Sorte Ivo Đinović Virus šarke Kloniranje Kalemljenje Sadnice


Autor

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ideje za alat. Paleta i mašta ;)