Iz Beograda među feketićke višnje - prave organski sok i jedinstveno ulje od koštica

Supružnici Jelena Topalović i Vladan Simić iz Beograda, na instagramu poznati pod profilom "samo višnje", odlučili su pre 14 godina da se upuste u avanturu uzgoja višanja. I to ne bilo kakvih. Neguju 650 stabala jedne stare sorte koja je veoma slatka i raste samo u jednom vojvođanskom selu - Feketiću, kod Malog Iđoša. 

Kada krene sezona i poslovi u voćnjaku, tada ovih dvoje mladih ljudi beogradski beton menjaju njivom, a kancelarijsku stolicu - traktorom. Njihov put nije bio lak. Sedam godina su čekali rod, da bi ga u jednom danu izgubili - svih 15 tona pojeli su čvorci.

Iako očajni, nisu odustali. Krenuli su od nule, prebrodili mnoge prepreke i teške izazove. Ipak, svoj san su ostvarili i došli do organskog sertifikata za sok od višnje. 

"Oboje volimo selo i prva ideja je bila da pravimo rakiju i vino za potrebe kafića, s obzirom na to da se suprug bavi ugostiteljstvom. Posadili smo 650 stabala feketićke višnje na površini od 1,5 hektara", počinje priču za Agroklub Jelena Topalović.

Otporne na sušu

To što prvih sedam godina nije bilo ni jednog jedinog ploda, kaže, kasnije se ispostavilo kao dobar znak.

"Za to vreme višnja je formirala dubok i jak korenov sistem, pa je odlično podnela period suše."

Sada, od svojih višanja prave džem i napitke, rakiju, liker, ali je fokus na matičnom soku od 100 % višnje, bez dodatih šećera, vode, aditiva i konzervansa. Odnedavno, poseduju i organski sertifikat koji potvrđuje da je u pitanju proizvod iz organske proizvodnje.

Jedinstvena feketićka višnja

Inače, feketićka višnja, koja od 2013. godine dobija naziv "Prima", autohtona je sorta koja uspeva samo u ovom selu zbog pogodne mikroklime. Ima je skoro svako domaćinstvo na okućnici.

Specifična je po tome što se ne tretira hemijskim preparatima, jer je otporna na sve bolesti i štetočine koštičavog voća.

Takođe, ima i veliki udeo šećera, pa je samim tim idealna za organsku proizvodnju. Ono što je čini vrednom je činjenica da ima čak 10 puta više antioksidanasa od drugih sorti ove voćne vrste. Jelana nam objašnjava: kada je plod u punoj zrelosti višnja je krupna i tamno crvene boje. Za litar matičnog soka neophodno je 2,5 kilograma ovog voća.

"Proces dobijanja soka je jednostavan. Višnje se operu, a potom pasiraju. Dobijeni sok se pasterizuje, što podrazumeva zagrevanje na 80^oC i kao takav se direktno pakuje u "Bag in box" (kesa u kutiji) od tri i pet litara."

Kaže da nakon otvaranja sok može da stoji na sobnoj temperaturi više od mesec dana, a u frižideru i duže.

"Vazduh ne ulazi u kesu koja je u kutiji. Sok je gust i ima pravi ukus višanja", napominje ona. 

Hladno ceđeno ulje od koštica

Želeli su da iskoriste sve blagodeti koje daje ova voćka i odlučili su da od koštica višnje koje su nekada davali ljudima za ogrev, naprave hladno ceđeno ulje. Prvi su u Srbiji koji ga proizvode. Ono je, kažu, veoma efikasno u borbi protiv oksidativnog stresa, smanjenja upale i obnavljanja kože koja stari.

"Preradom višnje u sok kao i pravljenjem ulja od koštica iskorišćen je plod u potpunosti. To znači da je zaokružena čitava jedna proizvodnja iz koje su nastali potpuno prirodni proizvodi."

Dežurstvo pred berbu i pucanje tresača

Od kada su im čitav rod pojeli čvorci, dežuraju u voćnjaku 15 dana pred berbu. Instalirali su čak i "zmaja" koji glumi sokola i plaši čvorke. Odnedavno su voćnjak naselili i pravi sokolovi, pa je briga o čvorcima minimalna.

"Ovogodišnju berbu je obeležio kvar i pucanje tresača nekoliko puta, kao i kvar kočnica na traktoru, pa smo postavljali panjeve kako bi traktor mogao da stane pored svakog stabla", priča ova vredna žena, dodajući da su i pored svega uspeli da oberu sve višnje.

"Kod nas vlada divna atmosfera, a ljudi koji učestvuju u berbi i preradi su već uvežbani i uvek dobro raspoloženi."

Prinos je, kaže, ove godine bio nešto manji, ali je kvalitet na vrhunskom nivou. Zato, u budućnosti ovi proizvođači planiraju i proširenje proizvodnje na pet hektara.