Poljoprivrednica Zora Rodić je pre nekoliko godina odlučila da napusti gradsku sredinu i počne da proizvodi maline u selu Nakovo kod Kikinde. Od eksperimentalnog zasada postala je najveći malinar u kikindskoj opštini, a kako tvrdi u planu je dodatno širenje zasada.
Uprkos mnogim problemima s proizvodnjom, niskom otkupnom cenom, te velikom potrebom za sezonskim radnicima, poljoprivrednica iz Novog Sada, Zora Rodić, odlučila je da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i otpočne proizvodnju maline. Mada je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, ona smatra da je i sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Zora je danas najveći proizvođač malina u Kikindi i okolini.
U početku je, kako tvrdi Rodićeva, sve bilo eksperimentalno, ali je za samo 2 godine sa 1.500m2, proizvodnja povećana na 14.000 sadnica poljske sorte malina, čime je postala najveći proizvođač malina u kikindskoj opštini. Kako navodi, dugo je razmišljala šta da radi jer je njena porodica imala zemlju, a premda nije htela da bude klasična domaćica, donela je odluku da se bavi voćarstvom, a pre svega proizvodnjom malina jer su one najbrži obrt i mogućnost se povrati uloženi novac. Zora tvrdi da se nije pokajala, zato što je najpre podigla ekspreimentalni zasad na nekih 2.000m2, da bi videla kako će se malina ponašati na tom terenu. Ona napominje da je posle prve berbe bila veoma zadovoljna i tada je rešila da uveća prozvodnju.
Ovoj poljoprivrednici je bilo potrebno mnogo hrabrosti da se upusti u prozvodnju malina, naročito u području poznatom po proizvođačima žitarica. Da bi kikindski voćari bili bolje pozicionirani na tržištu bilo im je potrebno udruživanje jer je otkupna cena, u ovom slučaju malina, prema mišljenju proizvođača niska. Berba tog voća bi trebala da počne prvih dana jula, a kako bi se proizvodnja uvećavala i uštedelo na vremenu, kupljen je i berač. Prema Zorinim rečima, kada je razmišljala o proizvodnji pre nekoliko godina, cena malina je bila 230 dinara po kilogramu, a već prošle godine hladnjačari su nudili nam 120 din/kg i to je cena koja se za takav rad i trud ne isplati. Rodićeva kaže da najveći deo novca ide na plate sezonskih radnika, ima i dodatnh troškova, ali nije zarada u malini, već u mašinskom beraču. On odrađuje sve što treba. Da je ostala stara cena, kako ističe Zora, sigurno da bi se isplatilo angažovanje sezonaca, ali ovako to neće biti moguće, pa su kupili mašinski berač malina.
Zora Rodić naglašava da će i dalje uvećavati zasade pod malinama jer smatra da uprkos svim problemima u proizvodnji ona ostvaruje dobar poslovni uspeh, dodajući da bi, ukoliko vremenski uslovi budu naklonjeni malinjacima, prinos mogao da bude preko 20 tona. Prodaja je organizovana, isplata redovna, a jedino što joj ostaje je da vredno radi.
Izvori
Tagovi
Autor
