Iz Šibenika u Novi Sad - znamo li da prepoznamo pravo maslinovo ulje?

Rodom iz Šibenika, tačnije Gračca sa Milovića brda, Stevan Milović po vokaciji inženjer metalurgije koji je svoju diplomu stekao na novosadskom fakultetu, večito je bežao od one "fabrike" pod vedrim nebom. Priča, kad bi ga otac zvao u ispomoć u branju maslina, radije bi išao da igra "nogomet". Međutim, ono od čega je nekada bežao, sad obavlja sa zadovoljstvom, a plodove svog rada nudi na Ribljoj pijaci u Novom Sadu, kako kaže, samo onima koji znaju da prepoznaju kvalitet.

"Proizvodim smokve, bademe, smilje, masline, a imamo i vinograda za svoje potrebe, a onaj višak, koji ja i 'ćaća' ne popijemo, podelimo tu. Imamo i rakije; lozu, divlju krušku - nesvakidašnju, travaricu, dunju", nabraja Milović.

Kombinacija sladunice i krvavice

Pod maslinama ima 300 stabala, smokava 50-tak, zasadi smilja su ove i prošle godine pretrpeli štetu od suše, a drugo lekovito bilje, od trave ive, vrijeska, lovora, lavande do žalfije bere u "kršu". Prodaje i meleme, tinkture, bilje u saksiji. Ipak, ono što je najveća egzotika za srpske potrošače jeste maslina i to crna.

"Ja najčešće prodajem oblicu - sladunicu. Ona je izuzetna u proizvodnji ulja, ali da bi se kvalitet postigao bolji, mora se dodati malo sorte 'krvavice', 30 odsto. Ona nije za jelo, već je samo za preradu, jer je gorka, dok je sladunica lepa za jelo, a inače se smatra autohtonom sortom, sađena za vreme Isusa Hrista."

Kaže i da se spominje da je od krvavice, sićušnog ploda, bistrije i kvalitetnije ulje, ali ne deli to mišljenje.

"Novosađani su s početka gunđali kad bi videli crne plodove, mene su pokušavali da nauče šta je maslina, ali i takvih ima. Mada najčešće imaju reči hvale i preporuku. A, to znači da je proizvod dobar!", kaže naš sagovornik i dodaje da je zadovoljan prodajom, s obzirom na standard u Srbiji.

"Šmekerska" proizvodnja

Na pitanje zašto kupovati ulje od njega, a ne, na primer, Monini u marketima, kaže da jedino ono od oblice daje kvalitet, a da pomenuta italijanska marka nije uopšte brend u svojoj matičnoj državi.

"Najčešće ljudima sugerišem; uzmeš moje ulje, sipaš na tanjir, nasečeš malo luka i uzmeš hleba, umočiš i staviš u usta. U hrani je ono uvek dobro", uverava Milović i dodaje da je ova proizvodnja za njega "šmekerska".

"Lep je to posao, da je nešto tvoje, proizvoditi ulje, vino. Ali, važno je biti uspešan u tom poslu, da uradiš nešto što je zaista kvalitet, a ne reda radi. Bitno je da zadovolji moje nepce, ali možda je u tome i moja greška, kada tražiš nešto savršeno."

Već pet godina prodaje proizvode iz svog atara u Novom Sadu i to mahom u zimskim mesecima, kad u domaćinstvu nema puno posla. Tu je, kaže, do trećeg meseca - marta. Probanje ne naplaćuje.