Jesenja primena uree u zasadima voća

Tokom jesenjih meseci nivo azota u listovima opada dok se istovremeno njegov sadržaj u pupoljcima, naročito generativnim, povećava. Taj, nazovimo povratni tok hraniva iz lista u pupoljke je normalna pojava koja se dešava krajem vegetacije, kada biljka povlači deo hranljivih materija iz listova pre nego što ih odbaci. Upravo se tokom ovog perioda može uticati na povećanje rezervi azota u pupoljcima i drvetu koje ostaju na raspolaganju biljci tokom narednog proleća i perioda cvetanja, kada biljke još uvek nisu počele intenzivno da usvajaju azot iz zemljišta.

Rezerve azota iz prethodne vegetacije direktno utiču na veličinu lista u tekućoj vegetaciji (kod trešnje na slabobujnim podlogama i do 24%!) što je više puta dokazivano u mnogim naučnim istraživanjima. Veća asimilaciona površina listova direktno utiče kako na krupnoću plodova tako i na visinu prnosa, pojašnjava Momir Nedić, diplomirani inženjer voćarstva, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije. 

Nega voćnjaka pre prvih mrazeva veoma važna!

Koncentracija od 3% bezbedna za korišćenje tokom jesenjih meseci

Najjeftiniji i najjednostavniji način povećanja rezervi azota tokom jeseni je folijarna primena uree. U ovu svrhu se prema stručnim navodima koristi 2 ili 3% rastvor uree sa ukupnom dozom primene od oko 20 do čak 50 kg/ha, s time da se veće doze mogu podeliti 2-3 aplikacije sa razmakom između aplikacija od sedam dana.

Višegodišnji terenski rezultati govore da je koncentracija od 3% bezbedna za korišćenje tokom jesenjih meseci. Upotreba većih koncentracija od ove može dovesti do pojave ožegotine na listovima, a znatno veće koncentracije dovode do defolijacije. Takođe, primena malih doza i niskih koncentracija neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pri ovom tretmanu mogu se dodati i folijarna hraniva sa borom, čime će se obezbediti bolje cvetanje u idućoj sezoni i smanjiti procenat abortivnih cvetova.

Jedan od najbitnijih uslova je dovoljna hidratisanost listova

Vreme folijarne primene uree je veoma bitno, jer listovi nisu uvek spremni da preko kutikule usvoje hraniva iz spoljašnje sredine. Jedan od najbitnijih uslova je dovoljna hidratisanost listova. U uslovima dugotrajne suše i niske vlažnosti vazduha biljke su u stresu, listovi uvijeni, nedovoljno hidratisani i sa minimalnom mogućnošću usvajanja hraniva. U tom smislu optimalni momenat za primenu uree bio bi nakon kišnog perioda ili nakon navodnjavanja, kada je vlažnost vazduha veća i hidratisanost listova velika, a dnevne temperature oko 20-25°C. Ovakve vremenske prilike u našim uslovima obično imamo krajem septembra i tokom oktobra meseca kada se može postići najbolji efekat. Kod jabučastog voća tretirati nakon završetka berbe.

Važnost pojedinih makrohraniva u ishrani biljaka

 Neki od simptoma visokog sadržaja azota su prekomeran porast mladara

Treba reći da primena uree na biljkama koje već imaju visok sadržaj azota u listovima nema nikakvu svrhu i ekonomsko opravdanje, pa pre primene uree treba oceniti sadržaj azota u lišću ili utvrditi njegov stvaran nivo folijarnom dijagnostikom. Neki od simptoma visokog sadržaja azota su prekomeran porast mladara, krupni i debeli, tamno obojeni listovi, često naborani po obodu (takvi listovi ostaju dugo zeleni na granama, sve do jačih mrazeva).

Tretman ureom treba izostaviti ukoliko biljke još uvek imaju aktivan porast ili su u retrovegetaciji (ponovno kretanje pupoljaka i listova tokom kasnog leta), jer će u tom slučaju njena primena samo produžiti vegetaciju i još više otežati sazrevanje biljnog tkiva.