Jesenja sadnja leske: Pazite na položaj i obezbedite navodnjavanje

Leska je zbog svog ploda, lešnika, sve zastupljenija voćarska kultura. Osim što se sve više koristi u konditorskoj industriji, popularizacijom biljne ishrane, dobila je još više na značaju. A tu je i nezaobilazna kozmetička industrija u kojoj se takođe koristi. 

Treba joj provetrenosti, ali ne voli vetar

Ali, pri uzgoju ove sredozemne kulture koja je izrazito heliofitna biljka, a posebno s obzirom na klimatske promene, zasadu treba posvetiti puno pažnje. Treba napomenuti da je uvek bolji izbor sadnja u jesen, a prvo o čemu trebate voditi računa je položaj zasada. 

"Leska je heliofit i voli sunčevo osvetljenje, što nam govori da je bitno za njen uzgoj odabrati južne pozicije, blago nagnute kako bi se suvišne padavine, na koje je posebno osetljiva, brzo povukle. Bitno je položaj otvoren što će im omogućiti konstantno blago strujanje vazduha", kazuje nam diplomirani inženjer Tomislav Soldo dodajući da, kada je reč o zemljištu, ova voćna kultura podnosi širi raspon pH vrednosti, od pet do osam. 

"Najpogodnija su rastresita, propusna i plodna zemljišta. Takođe, ne voli vetrovite pozicije jer vetrovi nanose mnogo štete u fazi oplodnje", upozorava.

"Danas se na tržištu mogu dobro prodati one namenjene konditorskoj industriji poput tonda đentile romana i tonda đentile dele lange", navodi Soldo pojasnivši da su one relativno otporne na bolesti kao i ti da redovno i obilno rađaju. 

"Kod odabira sorti valja voditi računa da se sade kasno cvetajuće, kako bi se čim više smanjile štete od prolećnih mrazova", naglašava ovaj stručnjak.

Navodnjavanje je gotovo neophodno

Pre sadnje potrebno je obaviti nekoliko radnji koje će osigurati razvoj zdrave voćke. Tu je prvenstveno reč o analizi zemljišta, a zavisno od rezultata i preporuke, kaže Soldo, važno je obaviti i meliorativno đubrenje oraničnog i podoraničnog sloja preporučenim količinama mineralnog i organskog đubriva kao i podešavanje optimalnog pH unošenjem krečnog materijala ako je to potrebno. 

"Oko 80 odsto korenske mase nalazi se do dubine od 50 cm, zbog čega valja do te dubine obogatiti zemljište mineralnim i organskim đubrivima. Preporučljivo je pre zaoravanja đubriva u letnjem periodu odraditi i dublje podrivanje kako bi poboljšali vodovazdušni režim zemljišta", pojašnjava i dodaje kako je sadnju najbolje obaviti u jesenjem periodu. 

"Preporuka je da se na plantaži svakako instalira sistem za navodnjavanje jer je zadnjih godina evidentno da imamo ekstremno sušne periode baš u trenutku intenzivnog rasta mladica kada zasad treba najviše vode, odnosno u junu i julu", naglašava naš sagovornik uz objašnjenje kako se često desi da zasad nakon sadnje uđe u sušni period. 

"Ako nemamo mogućnost navodnjavanja moguće je da će porast mladica gotovo stati. Takavom zasadu je potrebno mnogo vremena da kasnije uđe u puni rod sa dovoljnom lisnom masom što dovodi do nerentabilne proizvodnje."

Zelena rezidba u proleće

Kako se u prvim godinama krošnja najlakše formira zelenom rezidbom, nakon što smo obavili jesenju sadnju leske, u proleće je potrebno prikratiti sadnice na 30 do 40 cm visine. 

"Zavisno od planiranog uzgojnog oblika, tokom intenzivne vegetacije obavljamo zelenu rezidbu čiji je cilj odabrati odgovarajući broj primarnih izdanaka pod povoljnim uglom rasta ako se radi o grmolikom uzgojnom obliku. One koji su bujnijeg rasta treba prikratiti na polovinu", opisuje Soldo dodajući da u sledećoj godini na svakom primarnom izboju ostavljamo dva sekundarna koji rastu pod najpovoljnijim uglovima. 

"U pravilu, prilikom formiranja uzgojnog oblika dovoljno je koristiti samo zelenu rezidbu. Kada se pomoću nje formira krošnja, samo radimo proređivanje izdanaka u njoj kako bi im otvorili put prema svetlu jer se samo na svetlu uspešno razvijaju cvetni pupoljci."

Ne sadite lesku pregusto

Poslednje, ali ne i manje važno, je gustoća sklopa gde naši voćari ponekad greše. Kako priča Soldo, odlučuju se za sadnju zasada u pregustom sklopu kako bi intenzivirali proizvodnju, pa se uz nestručnu rezidbu zna desiti da se stabla previše rašire i zasene susedna. 

"Kako je leska izrazito heliofitna, dolazi do znatnijeg opadanja roda jer se ona pomera na periferiju krošnje, a u njenom zasenjenom delu slabo se diferenciraju cvetni pupoljci", upozorava i komentariše kako je to posebno primetno kod uzgojnog oblika vaze. 

Prema njegovoj preporuci, idealan sklop sadnje za vazu bi bio 4,5 do pet metara razmak između redova, a u redu razmak između stabala tri metra, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Kada je reč o stablašicama, dobar bi sklop bio 4x3 metra.