Jesenje đubrenje važna mera kod uzgoja drvenastih voćaka

Jesenje đubrenje drvenastih vrsta voća važna je mera kod uzgoja voćarskih stablašica s aspekta održavanja rodnosti. Posebno je bitno kod trajnih zasada, što i jesu voćarske stablašice u poluintenzivnoj i intenzivnoj voćarskoj proizvodnji. U jesenjem đubrenju vrši se ishrana biljaka fosforom i kalijumom, kao i dodavanje stajnjaka i nekih drugih prikladnih organskih đubriva, a vrši se i korekcija pH sa sumpornim ili krečnjačkim materijalima.

Osim što se u ovom dopunskom đubrenju vrši đubrenje u zemljište, obavlja se i folijarno đubrenje primenom biostimulatora i ostalih tečnih đubriva na bazi mikroelemenata i makroelemenata, pre opadanja lišća. Ipak, za bilo kakve poduhvate potrebno je odraditi analizu zemljišta, kako početkom proizvodne godine, tako i krajem, a kod velikih korporacija koje vrše proizvodnju na površinama od nekoliko stotina hektara preporučuje se i analiza biljnog tkiva.

Osnovni cilj jesenjeg đubrenja drvenastih kultura je pravilno bilansiranje osnovnih i sekundarnih hraniva (makro i mikroelemenata), popravak fizikalno-hemijskih karakterisitka zemljišta (organsko đubrenje) i korekcija pH vrednosti zemljišta (kalcifikacija).

Ovakvim nastupanjem u voćarskoj proizvodnji, voćari će znatno više uštedeti novca i učiniti svoju proizvodnju rentabilnijom. Voćarska proizvodnja je skupa i potrebno je voditi brigu o stablima, koja nakon pola planiranog veka eksploatacije mogu uvenuti iz raznih razloga i poremećaja.

Jesenje đubrenje jabučastog voća (jabuka, kruška, dunja, mušmula, oskoruša)

Na osnovu rezultata folijarne analize vrši se šubrenje, uglavnom mikroelementima. Zavisno od rezultata analize, primenjuju se mešavine mikroelemenata ili se ciljano vrši primena samo pojedinih mikroelemenata. Nakon pada lista, na osnovu rezultata analize zemljišta, vrši se đubrenje u tlo. Primenjuju se đubriva sa visokom količinom fosfora (P) i kalijuma (K); NPK 7-20-30, 7:21:21 ili slična đubriva. Ako se u zemljištu utvrdi veći nedostatak samo pojedinog elementa, poput kalijuma ili magnezijuma, obavlja se đubrenje đubrivima sa jednim hranivom. Na osnovu analize zemljišta i merenja pH, utvrđuje se potreba za primenom kalcijumovih đubriva (kalcifikacija).

Jesenje đubrenje koštičavog voća (šljiva, breskva, trešnja, višnja, kajsija)

Koštičavo voće ima poseban fiziološki ciklus, za razliku od jabučastog i jezgrastog voća. Voćarske kulture iz ove grupacije pre kretanja vegetacije, u proleće, prolaze fazu cvetanja te nije moguće obaviti folijarno đubrenje mikroelementima pre cvetanja. Za ovu grupu drvenastih kultura vrlo je važno očuvati zdravu lisnu masu tokom letnjeg perioda (problem pojave šupljikavosti lista). Navedeno je važno da bi se početkom jeseni obavilo ciljano folijarno đubrenje mikroelementima, naročito borom i cinkom, a sve u svrhu početaka cvetanja za sledeću vegetaciju. Takođe, i u ovim se zasadima provodi đubrenje NPK đubrivima (pojedinačnim đubrivima), te po potrebi i kalcifikacija (unošenje kalcijima u zemljište). Doze i količine organskog đubriva zavise od količine organske materije (humusa) u zemljištu. Za primenu se može koristiti zreli stajnjak ili peletirana stajska đubriva. Zavisno od stanja mikroelemenata u zemljištu, prilikom primene peletiranih stajskih đubriva, mogu se dodati i mikroelementi u praškastom obliku, te se njima obogatiti zemljište nužno potrebnim mikroelementima.        

Jesenje đubrenje jezgrastog voća (orah, kesten, leska, badem)

Posebnost je nekih od ovih voćarskih vrsta, poput leske, cvetanje tokom faze mirovanja vegetacije, te posebna odvojenost muških cvetova (rese) i ženskih cvetova na stablu. Formiranje resa i ženskih pupova počinje početkom jeseni, neposredno pre berbe leske. Na lesci je vrlo važno redovno primenjivati mikroelemenate (sa naglaskom na bor i cink), kako bi se obezbedila pre pada lista. Tokom berbe je važno proveriti plodove, jer je bitno primetiti eventualnu pojavu deformisanih jezgara u plodovima. Njihova pojava ukazuje na veći nedostatak bora tokom rasta jezgra ploda. Nužno je obaviti jesenje folijarno đubrenje mikroelementima. S obzirom na to da je leska kultura koja traži mnogo kalcijuma, zbog rasta jezgra i formiranja plodova, nakon pada lista je potrebno obaviti i dodatno đubrenje kalcijumom. Primena organskih đubriva zavisi od stanja i količine humusa u zemljištu, te načinu obrade, tj. održavanja površinskog sloja zemljišta u zasadu. Ukoliko zasad leske nije zatravljen, preporučuje se redovna primena organskih đubriva. Navedeno je važno, jer će se tako očuvati povoljna plodnost zemljišta. Takođe, kalcijumova đubrova se ne smeju mešati sa đubrivima na bazi fosfora.

Pravilno jesenje đubrenje vrlo važno

Voćarske drvenaste vrste su višegodišnje vrste koje, za razliku od zeljastih vrsta (povrće, cveće, lekovito bilje), imaju specifičnu, kasnu reakciju na đubrenje, te se efekti obavljenog đubrenja vide nakon šest meseci (izuzetak iz ovog pravila je đubrenje azotom). Zbog toga je pravilno jesenje đubrenje vrlo važno - efekti su vidljivi tek u proleće sledeće vegetacije. Međutim, baza pravilnog jesenjeg đubrenja je analiza zemljišta (za sve drvenaste vrste) i analiza lista/plodova za intenzivne, visokorodne zasade. Na osnovu rezultata analize moguće je utvrditi tačne količine potrebnih đubriva i obaviti pravilno đubrenje.