Na tržištu je mali broj fitofarmaceutskih sredstava koji deluju baktericidno i iz tog razloga, prvi i najvažniji tretman u jesen "plavo prskanje" nikako ne treba izostavljati na jezgičavom voću.
Preparati na bazi bakra mogu da se primene u zasadima oraha i lešnika, isti oni kao i kod jesenje zaštite koštičavog i jabučastog voća.
O bakteriozama se malo govori, a sve su prisutnije na gajenom bilju. Reč je o oboljenjima koja izazivaju bakterije, često se u simptomatici pogreši pa se biljke tretiraju kao da je bolest prouzrokovala fitopatogena gljiva.
Na tržištu je mali broj fitofarmaceutskih sredstava koji deluju baktericidno iz tog razloga prvi i najvažniji tretman u jesen "plavo prskanje" nikako ne treba izostavljati na jezgričavom voću, orahu i lješniku, kod kojih se često javljaju prvenstveno - bakterijska pegavost na orahu ili bakterijska palež i bakterijski rak na lešniku.
Primena bakarnih fungicida koji imaju i baktericidno delovanje preporučuje se u jesen odmah posle opadanja lišća ili tačnije 30 do 50 odsto opalog lišća, jednom ili u dva navrata u jesen, te zimsko pred kretanje vegetacije.
Bakterijska pegavost oraha je oboljenje koje prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. juglandis, a simptomi se javljaju na listovima i plodovima u vidu tamnih pega. Takođe, prepoznatljiv simptom koji potvrđuje da se radi o ovoj bolesti je pojava bakterijskog pražnjenja ili eksudata.
Početak zaštite odnosi se na bakarne preparate u toku faze mirovanja vegetacije barem dva puta, a u toku vegetacije, preventivno.
Baktrijska pegavost je raspoređena uz lisne nerve, a kasnije pege pocrne celom dužinom lista. Na zaraženim se mladarima razvija vršna tamna palež. Najveće štete nastaju na plodovima, na zelenoj ljusci se u početku javljaju sitnije pege koje vremenom bivaju sve veće. One se udubljuju i prouzrokuju trulež celog jezgra, plod posle toga se smežura i opadne.
Parazit prezimljava u zaraženim delovima, pre svega u letorastima i zbog toga je veoma važan jesenji tretman. Treba izbegavati sadnju osetljivih sorti. Relativno otporne sorte su: šejnovo, rasna, kasni rodni, ovčar i elita.
Od direktnih mera borbe, značajno je sakupljanje i uništavanje opalog zaraženog lišća jer parazit i u njemu može da prezimi. U toku leta, da bi se izbegle sekundarne infekcije treba sakupljati i spaljivati obolele mladare.
Bakterijski rak na lešniku izaziva bakterija, takođe, iz roda Xantomonas camestris pv. coylina uzokujući pojavu tamnih pega.
Karakteristični simptomi bakterioza su:
Fitofarmaceutska sredstva na bazi bakra koristite prema uputstvu proizvođača, sa malim procentom nešto veće koncentracije, ako se očekuje godina sa nešto više padavina, kao što je bila protekla.
Tagovi
Autorka