• Pokrajina ulaže u voćarstvo
  • 12.04.2016. 18:00

Još novca za protivgradne mreže!

Današnjim potpisivanjem ugovora sa voćarima utošena je trećina novca za protivgradne mreže. Zato, voćari - požurite. Novca još ima.

  • 460
  • 143
  • 0

Pokrajinska administracija, tačnije Sekretarijat za poljoprivredu, je nastavio sa praksom po EU modelu (slobodno rečeno): "Investiraj u poljoprivredu, pola vraćamo!"

Prijavite se - novca još ima!

Novim ugovorima sa 41 poljoprivrednikom i agrokompanijom, površine pod protivgradnim mrežama u pokrajini će biti uvećane za više od 130 hektara. Iz Sekretarijata za poljoprivredu pozivaju poljoprivrednike da se prijave na konkurs pošto ima još novca za te namene. Ali pre političara, da damo reč voćarima. I to uspešnim. Među njima je i Ivan Tomić iz Novog Slankamena poznat po proizvodnji jabuke i breskve.

"Već sam pokrivao zasade protivgradnim mrežama, a sada koristim novac Sekretarijata za poljoprivredu da nastavim sa tim poslom. Ovo je značajno za one koji hoće da investiraju. Radilo bi se ovo iz bez pomoći pokrajine, ali u daleko manjoj meri. Kad znaš da će ti neko vratiti pola novca onda smelije ulaziš u investiciju i možeš da pokriješ veću površinu i na taj način se obezbediš od vremenskih nepogoda", kaže Tomić.

Za ovu namenu planirano 270 miliona dinara

Branislav Bogaroški
Branislav Bogaroški

Govoreći o interesovanju za novac na ovom konkursu, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški je rekao da je ove godine planirano 270 miliona dinara za ovu namenu. On je poručio poljoprivrednicima da što pre konkurišu i ne čekaju zadnji momenat. Konkurs je otvoren do 30. septembra, odnosno do utroška novca. Sudeći po prvom mesecu konkursa, Bogaroški smatra da bi trebalo da se požuri, jer je malo više od trećine novca već dodeljeno. On je pozvao voćare da se više koriste saznanjima pokrajinske Prognozno - izveštajne službe u zaštiti bilja i tako manje utroše pesticida i proizvedu zdravstveno bezbednije voće.

"Prošle godine smo uspeli da u voćnjacima, u kojima su korišćeni saveti Prognozno-izveštajne službe, prskanje svedemo ispod polovine u odnosu na one koji nisu koristili usluge ove službe, koje su inače besplatne. To je servis koji ozbiljno finansiramo i koji radi već šestu godinu. O kvalitetu njihovog rada govori podatak da su nam se prošlog meseca obratili ljudi iz Austrije sa molbom da mi obrađujemo njihove podatke oko prevencije i zaštite useva, jer smatraju da smo na višem nivou", pohvalio se Bogaroški.

Finansiranje protivgradnih mreža pozitivno uticalo na voćarstvo

Ivan Tomić
Ivan Tomić

A kada država, bilo to republika ili pokrajna, pametno ulože novac rezultati ne izostaju. Vidi se to na primeru Novog Slamkamena, što potvrđuje i Ivan Tomić.

"Puno je urađeno za poslednjih 10 - 12 godina. Hladnjača kapaciteta 2.000 tona je napravljena 2006. godine. To je hladnjača ZZ "Slankamenka" koja je napravljena uz pomoć bivše ministarke Ivane Dulić Marković koja je pokrenula tu akciju. Tada je vraćeno 40% investicije. Na žalost, za hladnjaču izgrađenu 2011. nismo dobili ni dinara od pokrajine i republike. Ali dobro, šta da se radi?! Sufinansiranje protivgradnih mreža imalo je veliki pozitivan uticaj na voćarstvo uopšte u našem mestu. Samo prošle godine Slankamen je "povukao" pola miliona evra za protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje. To je uložen novac i neće biti nigde iznesen. Ostaće tu. A država će ubirati porez. I svima dobro", kaže Tomić.

Bilo kako bilo u sinergiji svih saznanja, koristeći savremenu tehnologiju može se proizvesti tržištu prihvatljivo voće. Kada se u obzir uzme učestalost šteta od grada, kao i ožegotine na plodovima jabuka, koje nastaju zbog ekstremno visokih temperatura, investicija u podizanje protivgradnih mreža dobija još više na značaju. Tim pre što je poslednjih godina izražen hroničan nedostatak protivgradnih raketa.


Foto prilog


Tagovi

Branislav Bogaroški Ivan Tomić Protivgradne mreže Mraz Pokrajinska vlada Bespovratna sredstva Investicije Voćari Konkurs ZZ Slankamenka


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi