Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rezidba jabuke
  • 16.11.2021. 16:00

Kada je najbolje vreme za rezidbu jabuke?

Vreme rezidbe može imati vrlo značajan uticaj na kvalitet i svojstva plodova jabuke.

Foto: Depositphotos/ sacha_t.meta.ua
  • 689
  • 73
  • 0

Kada rezidbu jabuke povezujemo sa određenim fenofazama tokom godišnjeg ciklusa (zimska rezidba, letnja rezidba), uvek moramo da razmišljamo o tome čuvamo li energiju stvorenu procesima fotosinteze u listovima, granama, ili je odbacujemo. Isto važi kad se radi o zimskom ili letnjem rezu.

Ova radnja najčešće se obavlja tokom zimskih meseci kada voćka miruje i u krošnji nema hraniva. Ona su se povukla u deblo, u delove korenovog sistema zadužene za čuvanje hraniva tokom mirovanja. 

Krenimo sa periodom nakon berbe plodova. U to vreme još uvek se u granama nalazi određena količina hraniva, produkta fotosinteze, kojima je funkcija da do pada lišća snabdeva završnu diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu i pripreme samu krošnju i drvo za zimski odmor. Šta više, tek sad, kad je stablo oslobođeno plodova kao velikih potrošača, može da akumulira nešto više energije i za sebe.

Sorte koje rano dozrevaju imaju više asimilata

U listopadnim biljkama, voćkama, stablu jabuke, nivo rezervi ugljenohidrata varira tokom sezone rasta. Rezerve su uglavnom niske tokom razdoblja cvetanja i početka deobe ćelija mladih plodova, a visoke u toku berbe plodova. Akumulacija ugljenohidrata za naredno proleće odvija se uglavnom nakon berbe pa sve do razdoblja pada lišća.

Najvažniji razlog skladištenja fotosintezom stvorenih ugljenohidrata po berbi je snabdevanje voćke energijom za narednu godinu na početku ciklusa rasta, kada se istovremeno dešava rast vegetativnih i reproduktivnih organa, cvetanja, čak i rast korena, a nema još dovoljno lisne površine.

Vrste i sorte koje rano sazru, rano se oberu, imaju do pada lišća period akumulacije znatno duži od kasnih sorti, pa mogu i značajno više da nakupe asimilata i pripremiti rodno drvo za narednu sezonu.

Razne bolesti ili fiziološki stresovi (čađava krastavost, fiziološka defolijacija…) koji se javljaju na kraju vegetacijskog ciklusa, a smanjuju lisnu površinu, kao i jako uklanjanje lišća orezivanjem pred berbu za koloraciju - mogu smanjiti skladištenje rezervi u višegodišnjim organima i negativno uticati na kvalitet kretanja, bujnost, cvetanje u sledećem ciklusu.

Takođe, kasne sorte koje se kasno beru imaju i kraći period na akumulaciji hraniva za narednu godinu. (Idared, Granny, Cripps Pink…) te u godinama kada prerode ne mogu da stvore dovoljno rezervi, pa je najčešće potrebna i folijarna ispomoć nakon obavljene berbe.

Rezidba u početku opadanja lišća

Činjenicu da se nakon berbe u listovima nakuplja hrana koju voćka sprema za rezerve za narednu vegetaciju možemo iskoristiti da pokušamo smanjimo bujnost prebujnih delova zasada, pošto rezidbom vodopija i u sistemu izolacije vrha provodnice odbacujemo delove vrhova dok su u njima još hraniva (i lisna masa na njima) te time pomalo "oslabimo" stablo za narednu vegetaciju. Tako možemo delimično i da produžimo vremenski period rezidbe, što je od velike važnosti kad nedostaje rezača.

Takođe, orezivanje nakon berbe možemo da započnemo na sortama i delovima zasada koji su imali vrlo mali rod u protekloj vegetaciji, te su stvorile dovoljne rezerve tokom vegetacije i ishranile nove cvetne pupoljke.

Stabla koja su bila vrlo rodna, trebalo bi da nakon berbe dobiju folijarnu prihranu, isto tako i što ranije dok je zemljište toplo, jesenji deo đubrenja. Bolje je da se rast korena odvija u jesen, a ne u proleće kad je u konkurenciji sa rastom i cvetanjem.

Nakon vrlo rodne godine trebalo bi da pričeka da svo lišće padne i da se sva hraniva povuku u deblo i delove stabla, u kojima se akumuliraju hraniva tokom mirovanja, što je oko 15-20 dana po padu lišća.

U početku kretanja vegetacije

Ako režemo jabuku u proleće kada su sokovi i hraniva već u granama i u poluotvorenim pupoljcima, ponovo odbacujemo deo hraniva i ugljenohidrata koji su se u grane vratili iz korena i debla te time zapravo otežavamo pravilan razvoj, završnu mikro diferencijaciju unutar cvetnih pupoljaka, a ponekad i samo cvetanje. Tada odbacujemo i značajan deo auksina, hormona rasta koji se nalaze u terminalnim pupoljcima, što može biti problematično posebno u zasadima i sortama slabije bujnosti ili kod alternativno vrlo jakog cvetanja. 

U slučaju jakog cvetanje, slabije bujnih stabala, imamo situaciju da energija i hraniva odlaze u veći broj potrošača, pupova, što donekle usporava proces kretanja, a zatim ista hraniva koja se već nalaze u granama odbacujemo rezom.

Jedini korisni efekt mogao bi biti u zavlačenju vegetacije i odlaganju cvetanja. Rezidbom pre kretanja vegetacije smanjili bi broj potrošača, energija i hraniva bi se preusmerili u manji broj ostavljenih što znači bolju ishranjenost ostavljenog.

Stoga bi se takvi delovi voćnjaka (slabo bujni i vrlo rodni) trebalo orezivati u periodu dubokog mirovanja.

U periodu mirovanja

Kada su sva hraniva uskladištena u deblu i korenu, u periodu (decembar - februar) nema odbacivanja hraniva i stvorenih ugljenohidrata. Orezivanjem regulišemo samo odnos jačine korena i za tu jačinu korena potreban broj pupova, odnosno grana. Onom jakom smanjujemo broj pupoljaka - potrošača, a time i povećavamo bujnost po ostavljenom pupu. S druge strane, onom slabom ostavljamo više pupova, dakle više potrošača, pa time i smanjujemo bujnost po pupoljku.

U slučaju da je potrebno pojačati bujnost, snižavamo nešto visinu stabla prevođenjem na novi vrh i povratno prikraćujemo, uz naravno pojačano đubrenje. Ako je stablo prebujno, rezidba mora da bude umerenija, a đubrenje smanjeno. Kako njome najviše utičemo na očuvanje uskladištenih hraniva, ona je od velike važnosti zasade u redovnoj rodnosti, slabije bujne sorte, slabije delove zasada, slabo bujne voćnjake…

Kako najbolje obaviti rezidbu?

Poznavajući sve do sada navedeno, orezivanje u zasadu možemo organizovati na način (sorte, alternativna rodnost, bujnost) da maksimalno uvažavamo uskladištena hraniva i energiju koju je voćka skupila u periodu nakon berbe do pada listova. Tako ćemo svaku kategoriju orezati u njoj najpovoljnijem periodu tokom zimskog mirovanja. Produžićemo period rezidbe, što takođe može biti od važnosti.

U nekim ispitivanjima (Greene, D.W. (University of Massachusetts.); Sincuk, J.; Krupa, J.) u zavisnosti od termina kod sorte gala - od 75 dana pred padom lišća do 20 dana nakon kretanja vegetacije, uočeni su vrlo različiti rezultati

  • Rezidba nekoliko dana nakon početka kretanja pupoljaka, rezultirala je najmanjom krupnoćom ploda.
  • U toku zimskog mirovanja imala je najveću krupnoću ploda.
  • Pre pada lišća u 2009./2010. izazvala je veću čvrstoću pulpe, veći sadržaj topivih krutina, veću titrabilnu kiselost i niži odnos topivih krutina/titrabilne kiselosti, u poređenju sa onom tokom mirovanja.
  • Među vremenima rezidbe tokom mirovanja, 36 dana nakon pada lišća rezultirala je najnižim vrednostima čvrstoće pulpe i topivih krutina.
  • Orezivanje stabala koja su još imala lišće, uglavnom od 46 do 25 dana pre opadanja lišća pokazala je 6-dnevno kašnjenje u bubrenju pupova u sledećoj godini od stabala orezanih tokom mirovanja. 

Iz navedenog primera očigledno je kako vreme rezidbe može da ima vrlo značajan uticaj na kvalitet i svojstva plodova jabuke.

Lišće ovih dana polako opada od sorte do sorte. Stoga, vreme je da polako napravimo raspored rezidbe uvažavajući bujnost pojedinih redova, pojedine sorte, količinu pupoljaka za narednu godinu, pa tako i produžimo period za koji je sve teže naći radnu snagu.


Tagovi

Rezidba jabuka Rodno drvo Opadanje lišća Vegetacija Mirovanje Pupoljak


Autor

Adrian Horvat

Više [+]

Adrian Horvat je diplomirani inženjer agronomije.