• Navodnjavanje
  • 18.06.2019. 14:00

Kada je voću potrebno najviše vode?

Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti deset dana nakon cvetanja, ukoliko je proleće sušno a u toku zime je bilo slabo padavina. Drugo se obavlja početkom jula, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi.

Foto: Bigstockphoto/Photozi
  • 370
  • 55
  • 0

Jedan od problema svakog uzgajivača voća, već sa prvim porastom temepratura, jeste određivanje koliko je voćnim vrstama potrebno vode. Kako je reč o važnom faktoru u voćarskoj proizvodnji, bitno je da u pravom trenutku biljke dobiju potrebnu količinu vode.

U predelima u kojima godišnja količina padavina ne prelazi 600 mililitara tokom vegetacije, ne zadovoljavaju se potrebe stabala za vodom. U takvim uslovima (ekstenzivnog) gajenja, na voću prisutni su simptomi deficita vlage koji se najčešće ispoljavaju u vidu slabijeg porasta biljka, manja je lisna masa, slabije je cvetanje i zametanje plodova.

Iz tog razloga, biljkama je neophodno obezbediti lakopristupačnu vodu u zoni aktivne rizosfere tokom čitavog vegetativnog perioda. U cilju prevazilaženja nedostatka vlage, kao obaveznu agrotehničku meru trebalo bi uvesti navodnjavanje voća jer sušne godine u letnjem periodu ostavljaju posledice kako na prinos tako i na kvalitet plodova.

Zalivanje utiče na sve biološke procese u tlu

Pravilno zalivanje ima ogroman uticaj na plodnost i dobru strukturu zemljišta jer voda utiče na sve biološke procese koji se odvijaju u tlu. Nepravilno izvođenje ove agrotehničke mere pogoršava strukturu tako što dodavanje vode uslovljava raspadanje grudvica u oraničnom sloju, a to dovodi do formiranja površinske pokorice. Ona dalje smanjuje poroznost tla i njegovu provetrenost.

Da bi se ove pojave sprečile, preporučuje se navodnjavanje brazdama, sistemom "kap po kap", podzemno zalivanje (subirigacija), kao i sistemom tzv. veštačke kiše". Ne preporučuje se plavljenje jer nepovoljno utiče na strukturu tla na čitavoj površini zasada. 

Navodnjavanje i agrotehnika - odlični rezultati

Pri stalnom vlaženju, temperatura zemljišta postaje niža od temperature vazduha. Ovo stvara odgovarajuću klimu za rast i razvoj biljaka, ali takođe i za razvoj bolesti, kažu u PSSS Valjevo.

Kvašenje je takođe dobar način da se voće zaštiti od mraza u jesen i u proleće, zato što se vodom unosi i toplota. Tačnije, tokom stvaranja leda, oslobađa se temperatura koja može biti za pola stepena (često i više) veća nego što je napolju, a što ukazuje da će biti roda i u ovakvim godinama.

Koliko vode treba za proizvodnju koje namirnice?

Navodnjavanje poboljšava i brojnost korisnih mikroorganizama zemljišta, čime utiče na pravac procesa obrazovanja zemljišta. Ako se izvodi na pravilan način, najveća količina vode koju biljka koristi potiče iz zone koju snabdeva sistem za navodnjavanje. 

Norma zalivanja zavisi od dubine vlaženja i vlažnog kapaciteta zemlje pa sledi da je za peskovita zemljišta potrebna manja norma nego za glinovita. Ukoliko su količine vode manje, utoliko su zalivanja češća jer se tako tačnije reguliše vodni režim zemljišta. Zahtevi pojedinih voćki u toku određenih vegetacionih faza nisu jednaki pa se i norma zalivanja menja.

Kada zalivati biljke?

Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti deset dana nakon cvetanja, ukoliko je proleće sušno a u toku zime je bilo slabo padavina. Drugo se obavlja početkom jula, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine i stabla voća najviše troše vodu, a period je sa slabim padavinama. Treće ide početkom avgusta, za porast plodova, koji stižu za berbu krajem osmog meseca i tokom devetog meseca. Četvrto se primenjuje samo kod sorti jabuka i kruški za zimsku potrošnju, a obavlja se 25 - 30 dana pre berbe, kako se plodovi ne bi kvarili zbog većeg sadržaja vode u njima.

Različite fenofaze - različite potrebe za vodom

Potrebe voćaka za vodom su različite u pojedinim fenofazama razvoja i potpuno su usklađene sa evapotranspiracionim zahtevima lokalitetima na kome se zasad nalazi. Sve voćne vrste imaju tipične međufaze vegetativnog rasta i generativnog razvića koji se odvijaju ciklično svake godine.

U praksi se režim navodnjavanja najčešće koristi prema kritičnim periodima u odnosu na vodu. Voćke najviše troše vodu od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Kritične faze razvoja u odnosu na vodu su cvetanje, porast lišća i mladica, formiranje zametaka i porast plodova.

Zalivanje u fazi cvetanja

Suvo vreme i topli vetrovi dovode do sušenja žiga tučka tako da je potrebno zalivanje sa 30 - 40 mm vode. Na ovaj način, pospešuje se oplodnja i vegetativni razvoj voća. Veće potrebe za vodom imaju jabučaste vrste nego koštičave. Kod kajsije su neophodna bar dva zalivanja kako ne bi došlo do sušenja i kako bi se povećali prinosi.

Navodnjavanje u fazi razvoja ploda

Zalivanje se izvodi neposredno pred junsko opadanje plodova, ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova onda kvašenje stabala treba smanjivati (izostaviti), a ukoliko ima umereno plodova, onda je obavezno.

Julsko opadanje plodova

Zalivanje u fazi obrazovanja rodnih pupoljaka i u fazi razvoja ploda (jul - avgust) izvodi se na 20 - 30 dana pre berbe. Ovo je važno ukoliko je suša  jer se troši mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih zametaka. Količina vode u svakom roku navodnjavanja iznosi 30 - 60 mm. Zalivanjem u avgustu podstiče se bolje diferenciranje plodova i povećava krupnoća plodova.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Potrebe biljaka za vodom Evapotranspiracioni zahtevi Navodnjavanje voća Norma zalivanja Kada navodnjavati


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi