Kako boja protivgradne mreže utiče na zrenje i prinos plodova?

Borovnica je voćka u usponu u Srbiji. Međutim, sa povećanjem broja proizvođača, dešava se da izvestan broj njih ne primenjuje adekvatnu tehnologiju gajenja. U poslednje vreme se intenzivno radilo na istraživanju o uticaju različito obojenih fotoselektivnih protivgradnih mreža na proizvodna svojstva i kvalitet ploda borovnice. 

"One predstavljaju unapređenje klasičnih protivgradnih mreža u smislu da propuštaju svetlost i menjaju njen spektralni sastav i utiču ujedno i na disperziju rasipanja svetlosti, time pospešuju njeno prodiranje modifikovanog spektra u unutrašnjost žbunova. Time doprinose boljim parametrima rodnog potencijala, kvalitetu ploda, fiziološkoj aktivnosti biljaka i naravno postoje razlike između različito obojenih mreža", kaže prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta Beograd.

Boja utiče i na vreme zrenja

Objašnjava da su dobili najbolji uticaj crvene mreže koja je imala najveći uticaj u pogledu prinosa, gde je prinos po žbunu bio 5,5 kg u šestoj vegetaciji, dok je biserna imala najlošiji efekat na visinu prinosa - 2,6 kg po žbunu.

"Takođe, manipulacijom kvaliteta svetlosti mogu da utiču na vreme zrenja, pa je najranije bilo pod bisernom mrežom za četiri dana ranije u odnosu na crnu. Najkasniji početak zrenja bio je pod plavom mrežom."

Više o ovome i drugim "cakama" u proizvodnji borovnice, pogledajte u videu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor