Odaberite sunčane lokacije gde je zemljište dobro drenirano. Šta još treba ovom bobičastom voću?
Sadnju aronije možemo da obavimo u jesen, ali i na proleće. Bitno je da su vremenske prilike u periodu sadnje umerene. Na našem području se najčešće sadi crna aronija, ali postoje crvena i ljubičasta, koja je hibrid crne i crvene.
Aronija u proleće cveta, a plodovi dozrevaju od kasnog leta do rane jeseni. Vrsta je samooplodna, ali su plodovi krupniji kada je više stabala koja se međusobno oprašuju.
Za sadnju birajte osunčane lokacije, a može da podnese i delimičnu senu. Za dobro cvetanje i rodnost neophodno je najmanje šest sati direktne izloženosti sunčevim zracima. Ako je stablo u seni, ono će lošije da raste i da se razvija, a prinos će da bude manji. Birajte dobro drenirano zemljište. Tolerantne su na pH reakciju zemljišta. Kao i većini voćnih vrsta ne odgovara joj zabareno zemljište ili visok nivo podzemne vode. Sade se na razmak od 1,20 do dva metra.
Sadna jama treba da je do tri puta šira i dublja od posude u kojoj se nalazi sadnica. Veoma pozitivno reaguje kada se u sadnu jamu dodaje organsko đubrivo ili kompost. Rasporedite koren i zatrpajte iskopanom zemljom. Lagano nagazite kako bi istisnuli vazdušne džepove. Posađene biljke dobro zalijte.
Da bi se sadnice primile i nastavile rast i razvoj tokom sledećih godina, potrebno je redovno zalivanje. Ne zaboravite da postavite zaštitu od srna i glodara. Kako bi zadržali vlažnost tokom sušnog perioda, područje oko aronije se malčira.
Cveta i rađa na starijem drvetu, posle pete, pa čak i sedme godine. Za održavanje vitalnosti žbuna posle nekoliko godina uklonite stare izdanke, a redovno odrežite slomljene i suve grane.
Od štetočina mogu da ih napadnu lisne vaši, koje često donose mravi, i rutave bube. Zbog toga obratite pažnju na ove insekte i sprovodite mere suzbijanja.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
