Kako i zašto obaviti letnju rezidbu krušaka?

Letnja rezidba krušaka ustvari predstavlja korekciju zimske, posle koje je sledeća zimska rezidba mnogo brža pa se, sa novčane strane gledajući, isplati voćarima jer će se rezači kraće zadržavati na stablima u zimskoj rezidbi. Ako se uradi, efekti su brojni. Najvažniji je što će rod da bude konstantan, odnosno voćka neće ući u alternativno plodonošenje.

Sa njom se omogućava visok stepen diferencijacije rodnih pupoljaka za narednu godinu jer se odstranjivanjem letorasta koji su izrasli iz rezova u zimskoj rezidbi, čuvaju hranljive materije i mikroelementi koji su neophodni za prelazak lisnog u generativni pupoljak. 

Izvodi se od polovine juna pa do prve polovine avgusta. Kada je godina kišna, sa više padavina, kao što je ova, može da se vrši i do berbe krušaka.

Bez alternativnog plodonošenja

Ako se rezidba ne odradi, u toku jedne vegetacije, u slučaju leta sa padavinama, letorasti mogu da narastu više od dva metra. Važno je napomenuti i da je borba protiv bolesti i štetočina lakša, naročito protiv kruškine buve. Utvrđeno je da se napad buve može smanjiti za 70 odsto ako je urađena rezidba, jer odrasla jedinka, jaja najviše polaže na vrhovima novih mladara.

Rezidba se radi tako što se vrši izolacija provodnice, otklanjaju se vodopije iz unutrašnjosti krošnje i grane nastale iz rezova na skeletnim i manjim bočnim granama. Važno je da nema visokih grana koje ulaze u unutrašnjost krošnje, zasenjuju plodove i crpe hranljive materije plodovima na stablu.

Takođe se odstranjuju sve grane ispod mesta na kojem počinje grananje stabla. Mladi letorasti mogu da se kidaju na dva do tri pupoljka od osnove grane kako bi se podstaklo brže formiranje rodnog pupoljka za narednu godinu. Ako je pupoljak već u junu mesecu krupan, to je prilično siguran pokazatelj da će se, u narednoj godini, u njemu formirati plodovi, naravno, pod uslovom da se obave tretmani azotom, fosforom i kalijumom pre kraja vegetacije.

U slučajevima vlažnijih leta stabla divljaju zbog viška vode, naročito ako su na podlozi divlje kruške. Zato se letnjom rezidbom prekida njihov rast, odnosno, smanjuje bujnost. Važno je da, nakon rezidbe, stabla budu sa otvorenom krošnjom, prozračna, bez bujnih letorasta, odnosno vodopija koje crpe snagu.

Grane mogu i da se kidaju

Kako se otklanjaju grane? Najbolje je vršiti ručno zalamanje grana, a ne rezati makazama. U tom slučaju brže se formira kalusno tkivo na mestu loma, teže ulaze bakterije, gljivice ili virusi u stablo, ali zato sporije dolazi do rasta novih grana. Kada se grane otklanjaju makazama, što ide malo brže, glatki rezovi su pogodniji za ulazak parazita i brže rastu nove grane.

Ko ima bujna stabla lakše mu je da radi sa makazama, ali može da se desi da, u slučaju toplije i vlažnije jeseni, opet dođe do formiranja nove vodopije. U svakom slučaju, biće manja i ostaće više hranljivih materija za formiranje rodnog pupoljka za narednu vegetaciju.

Kvalitetniji i krupniji plodovi

Imajte na umu da na svakoj sorti treba da se uradi letnja rezidba. Nakon obavljene zimske rezidbe koja onda mora biti jaka, na leto iste godine, dolazi do jakog obrastanja stabla vodopijama i letorastima.

Samo ako se uradi letnja rezidba bujnost se može kontrolisati. Osim toga, plodovi koji su u krošnji biće kvalitetniji i krupniji jer će im ostati više hranljivih materija za rast, a što je najvažnije, omogućava se rod za narednu godinu.