Višegodišnje voćarske kulture na početku novog rasta treba pre svega snabdeti azotom koji osigurava nesmetani rast zametnutih plodova. Kasnije voćkama treba obezbediti dovoljno fosfora i kalijuma. Ipak, u ovom periodu za voćare, a pre svega proizvođeče višanja i trešanja najveća opasnost vreba od kasnih prolećnih mrazeva.
Kako objašnjava diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Biljana Milosavljević, višegodišnje voćarske kulture novi rast počinju sa sačuvanim zalihama hraniva od prethodne vegetacione godine. Ona dodaje da sačuvan oblik azota, koji se nalazi u obliku aminokiselina, amida i proteina, služi kao energija za početni rast. Ipak, za kasnije fiziološke procese biljkama prolećnom prihranom treba obezbediti nove količine azota.
Azot dodat đubrenjem u rano proleće će svoju najvišu koncentraciju u biljci postići tokom kasnog proleća i leta, to jest tokom najvećih potreba za tim hranivom. Dovoljna snabdevenost azotom osigurava nesmetan rast zametnutih plodova, a takođe sprečava njihovo odbacivanje, odnosno opadanje. Azot je važan za sprečavanje prevremenog dozrevanja plodova, zato što održava fiziološku ravnotežu plodova, ali i kvalitetnih komponenti u plodu (odnos kiselina i šećera, sadržaj vitamina, fenola) tokom nepovoljnih klimatskih uslova.
Izbor đubriva zavisi od više faktora. Pre svega to su:
Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novi vegetacioni period. Ukoliko u jesen fosfor i kalijum nisu uneseni u zemljište, tada se obavlja i osnovno đubrenje. Za to stručnjaci preporučuju NPK 7:20:30 u količini od 350-600 kilograma po hektaru ili oko 450-800 kg/ha NPK 7:14:21. Primena azotno-sumpornih đubriva moguća je na kiselim zemljištima, ali pre toga treba sprovesti kalcizaciju. Za višegodišnje zasade u rodu preporučuje se primena 100-120 kilograma azota po hektaru, s tim da prva prihrana ne treba da prelazi 80 kg/ha azota.
Poslednjih godina često se dešava u našoj zemlji da kasni prolećni mrazevi, koji se javljaju do sredine maja, pričinjavaju ozbiljne štete voćarskim kulturama, a pre svih trešnji i višnji, i to u periodu pred cvetanje, tokom cvetanja i nakon zametanja plodova. Diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Suzana Jerkić objašnjava da su na mraz najosetljiviji otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi koji stradaju na temperaturama od -1,2°C do -2,2°C. Ona dodaje da pozne prolećne mrazeve ne možemo sprečiti, ali se rizik od propadanja roda mora svesti na najmanju meru primenom indirektnih i direktnih mera borbe.
Posredne (indirektne) mere borbe su: izbor mesta i položaja parcele na kojoj se ređe javljaju mrazevi, zatim izbor sorti koje kasnije cvetaju i imaju duže fenofaze cvetanja. Mogu se birati podloge na kojima sorte kasnije cvetaju. Krečenjem stabla i osnove skeletnih grana, rashlađivanjem zemljišta ispod stabla zalivanjem hladnom vodom, takođe se mogu ublažiti posledice kasnih mrazeva.
Neposredne (direktne) mere borbe su orošavanje, zadimljavanje, zamagljivanje, zagrevanje, izazivanje strujanja vazduha. Te mere su prilično skupe, što se naročito odnosi na orošavanje jer je za njega potreban stacioniran sistem za pravljenje veštačke kiše, kao i velika količina vode. Sistem za orošavanje se sastoji od creva i rasprskivača koji su postavljeni iznad stabla, a uključuje se kada temperatura vazduha padne ispod 0°C.
Suzana Jerkić kaže da je nadimljavanje relativno jeftino, ali za njegovu primenu je potrebno dežurstvo i mnogo raspoložive radne snage za vrlo brzu akciju. Materijal za pravljenje dima je vlažna strugotina, stare gume ili mokra trava. Važno je da prilikom paljenja tih materijala bude mirno vreme. Materijal za pravljenje dima se stavlja u metalnu burad koja se mogu prenositi, po potrebi, sa jednog mesta na drugo odnosno u pravcu kretanja dima.
Izvori
Tagovi
Autor
