Kako obraditi i pođubriti zemljište za sadnju voćaka?

Kraj oktobra i novembar mesec idealni su za sadnju voćaka. A ovaj posao možete da obavite sve dok zemlja nije smrznuta. 

Rastresanje zemljišta

Kod intenzivnog uzgoja potrebno je zemljište duboko da obradimo. U tu svrhu može da se obavi duboko oranje i podrivanje ili čak rigolanje. 

Sve voćne vrste ne zahtevaju jednako duboku obradu. Takođe, sva zemljišta ne treba jednako da pripremamo za sadnju voćaka. 

Poznati agronom i veliki stručnjak prof.dr.sc. Ivo Miljković u svojoj knjizi Opšte voćarstvo piše kako će na peskovitim i peskovito-ilovastim zemljištima, koja su ujednačene strukture, dobro vodopropusna (drenirana) i prozračna, biti dovoljno sprovesti duboko oranje. Na lakšim zemljištima, ali s pojavom nepropusnih slojeva uz duboko će oranje biti potrebno i podrivanje, da se razbiju nepropusni slojevi koji sprečavaju propuštanje suvišne vode u dublje slojeve ili su prepreka za dublje rasprostiranje korenja. 

Na težem i sabijenom zemljištu potrebno je riglolanje, obrada do veće dubine od 60, odnosno 70 centimetara, navodi. 

Osim toga, ni sve voćne vrste nemaju jednake zahteve. Za one koje korenje rasprostiru pliće, kao što su ribizla, malina, jagode, nije uvek potrebno zemljište rigolati nego samo duboko uzorati. 

Breskve, leske, šljive, dunje, kruške na podlozi dunje i jabuke, na M i MM podlogama svoje korenje rasprostiru srednje duboko, a za njihov je razvoj potrebno zemljište dublje obraditi. Navodi da se za te vrste primenjuje rigolovanje do dubine od 60 do 70 cm. 

Još dublju obradu traže jabuke, kruške na semenjaku kao i trešnje, višnje i orah. Za ove se vrste najčešće obrađuje do dubine od 70 do 80 cm, a ređe i dublje pošto ove vrste duboko pružaju svoje korenje. 

Unos đubriva 

Uz ovakvu obradu se u zemljište unose đubriva, odnosno obavlja se meliorativno đubrenje. Svrha ove mere je da se do veće dubine poboljša snabdevenost zemljišta hranivima. Ističe da se u našoj praksi najčešće sprovodi đubrenje sa 30 do 60 tona stajskog đubriva po hektaru i 2.000 do 2.500 kg fosfornih đubriva (18 odsto) te 1.000 do 1.500 kg kalijumovih (40 odsto). 

Svakako pre ove agrotehničke mere treba sprovesti analizu zemljišta kako bi se količina uskladila sa stanjem snabdevenosti zemljišta hranivima. 

Ako se površina na kojoj se podiže voćnjak pre koristila za ratarske kulture, a posebno kada je reč o onima koji su se okopavali pri čemu se redovito upotrebljavao stajnjak i mineralna đubriva, neće trebati prelaziti navedene vrednosti đubriva. 

Ali, ako je zemljište siromašno hranivima, navedene količine mogu da se i nešto povećaju ili će se posle podizanja, u prvim godinama dodavati nešto veće količine nego što se to obično predviđa za mlade voćke. U tom slučaju, zaključuje Miljković, fosfor i kalijum unosimo u trake na različite dubine i udaljenosti od stabla i to pomoću deponatora.