Kako održavati voćnjak tokom godine, može i bez hemije?

Bakar, aminokiseline, biostimulatori, korovi, neka su od rešenja kako da voćke donesu rod i opstanu plodovi tokom sezone, znajući da su voćke, poslednjih godina, izložene raznim elementarnim nepogodama i napadima bolesti i štetočina.

Najveću štetu, u prvim mesecima, prave rani ili kasni prolećni mrazevi. Najviše stradaju breskva i kajsija, koje prve cvetaju, a tokom aprila i ostale koštičave, kao i jabučaste vrste. Šteta nastaje zbog toplijih zima koje dovode do ranijeg kretanja vegetacije, pa time i do prevremenog listanja i cvetanja voćaka koje stradaju od mrazeva.

Ako i prežive kasne februarske i mrazeve u martu, aprilski završe posao i smanjuju rod voćaka. Ukoliko se desi da plodovi opstanu, tokom sezone, naročito u aprilu i maju kada su česte prolećne kiše, dolazi do jakog pritiska bolesti i štetočina, dok se pre berbe pojavljuju i ostali problemi, kao što su kasne infekcije patogenih gljivica, insekti i naročito stršljeni koji poslednjih godina pričinjavaju veliku štetu.

Kako se odupreti mrazevima?

Najbolji način je ishrana voća sa stajskim i mineralnim đubrivom, u jesen i rano proleće. Dobro kondicionirana voćka može lakše da podnese uticaj niskih temperatura.

Tu je i rezidba. Čak i u slučaju koštičavih voćaka, ako su veće površine u pitanju, bolje je da se uradi rezidba u zimskom periodu kako bi se voćka oslobodila viška grana, a time i sačuvala hranljive materije za borbu protiv mrazeva.

Treći način je prihrana aminokiselinama i biostimulatorima koje mogu da, u slučaju đubrenja i rezidbe, da smanje štetu i od temperatura od -4 stepena. O izboru navedenih sredstava koja su bogata fosforom, bakrom, gvožđem, cinkom, manganom i slično, najbolje je da se voćari raspitaju kod stručnjaka u poljoprivrednim apotekama.

Šta protiv bolesti i štetočina?

Što se tiče bolesti, najviše problema pojavljuje se tokom i posle cvjetanja, kao i prvih mjsec do mesec i po dana nakon završetka cvetanja. Da bi se smanjio napad bolesti potrebno je voćke tretirati bakarnim sredstvima pre listanja i cvetanja. Bakar se primenjuje i u jesen, nakon opadanja listova.

U precvetavanju i nakon formiranja plodića, obavezno je tretiranje voćaka fungicidima i insekticidima, i to u dva do tri navrata u mesec dana. Ako su jake i česte kiše, može se dodati još jedan tretman. Maj i početak juna rezervisan je za ishranu preko lista sredstvima koja sadrže azot, a sve kako bi se održali formirani plodovi. Druga polovina juna i prva polovina jula mogu da se iskoriste za jedan do dva tretmana sa fungicidima i insekticidima, a pred berbu ne bi trebalo da se ide sa pesticidima, zbog poštovanja karence.

U ovom slučaju, biće smanjen i napad štetnih insekata kao što su savijači (crvi), buve, lisne vaši, stenice i stršljeni, na voćke. Stršljeni, bez obzira koliko su veliki, ne podnose miris insekticida i beže od stabala koja su tretirana. Ako se ne koriste pesticidi, u tom slučaju, biće ih dosta na plodovima, naročito krušaka i jabuka. Mnogo manje će ih biti ako se voćke prskaju vodom u kojoj su bili otopljeni lavanda i menta, a pomaže još i sirće za salatu, kao i pelin. Dovoljno je da se, ukupno, odrade dva do tri tretmana pred berbu i tokom berbe.

Tretmani bez hemije

Ukoliko ne želite da koristite hemiju tokom sezone, dovoljno je da se voćke tretiraju krečom, pre listanja i cvetanja, a da se posle cvetanja koriste biostimulatori koji u sebi imaju alge. Na taj način smanjiće se šteta od insekata i bolesti.

Biostimulatorima je dobro dodati, za bolesti naročito, vodu sa otopljenom koprivom, gavezom i maslačkom, hajdučkom travom i crvenom detelinom. Dovoljno je odraditi tretmane u nekoliko navrata, po dva tokom aprila, maja, juna i jula, a pred berbu, protiv stršljena, ići sa lavandom, mentom, sirćetom.

Protiv ostalih insekata mogu da se dodaju i crveni i beli luk, soda bikarbona, hidrogen peroksid (30%-tni).