Kako pravilno đubriti zasade oraha?

Đubrenje oraha je veoma važna agrotehnička mera jer ta voćna vrsta za svoj razvoj troši velike količine hranljivih materija živeći i po nekoliko decenija na istom zemljištu. Različiti organi oraha troše i različite količine hranljivih materija. Plodovi troše mnogo fosfora i azota, a lišće dosta kalijuma i magnezijuma. U zavisnosti od uzrasta i razvijenosti korenovog sistema orah troši nejednake količine hranljivih materija. Pravilnim đubrenjem poboljšava se zemljišna struktura, od koji zavisi vodno-vazdušni režim, ali se istovremeno povećava i plodnost. Kako navodi diplomirani inženjer poljoprivrede Ana Đoković đubrenjem se regulišu: trajanje vegetacije, otpornost na mrazeve, bolesti i štetočine, kvalitet plodova, kao i dugovečnost stabala.

Mladom zasadu oraha najpotrebniji je azot

Orah treba gajiti na zemljištima dobre strukture i bogatim humusom. Naročito je značajna pH vrednost zemljišta, koja treba da iznosi 6-8. U mladom zasadu oraha najveće su potebe za azotom. On se dodaje pre početka vegetacije (2/3) količine krajem maja ili početkom juna (1/3). Količina čistog azota potrebna za đubrenje jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 grama, a svake naredne, zaključno sa petom godinom, količina se povećava dva puta.

Količina đubriva određuje na osnovu folijarne analize i izgleda voćke

U fazi pune rodnosti orah se đubri na osnovu analize zemljišta i lista i planiranog prinosa. Količina đubriva određuje na osnovu folijarne analize zemljišta i izgleda voćke. Folijarna analiza se sprovodi svake godine u periodu između maja i jula. Azot je naročito potreban od zametanja plodova do kraja vegetacije. Plodovi sadrže više azota od svih drugih organa. Iz zemljišta se za potrebe plodova iznese oko 60% azota, lišće 30%, a za stvaranje novog tkiva 10%.  Najvažnija je ishrana azotom i kalijumom.

Organska đubriva se unose svake treće ili četvrte godine

Orah se đubri organskim i mineralnim kompleksnim đubrivima. Organska đubriva se unose svake treće ili četvrte godine i to u jesen u količini 30-50 t/ha, zajedno sa fosforno-kalijumovim đubrivima, uz obavezno zaoravanje. Azotna đubriva se unose u dva navrata - pred početak vegetacije i krajem maja ili početkom juna. Za postizanje visokih prinosa orijentacione količine osnovnih hranljivih materija koje se po hektaru unose đubrenjem treba da budu:

• 120-150 kilograma azota
• 50-60 kilograma fosfora
• 200-250 kilograma kalijuma

Veća kiselost zemljišta može ograničiti usvajanje hraniva

Kada je reč o kiselosti zemljišta na kojima se se gaji orah, u proizvodnoj praksi i ogledima je dokazano da ta biljka ima veći rast i prinos kada je gajena na zemljištima sa pH 7 u odnosu na pH 6 i pH 8,2. Uticaj pH na porast organa zavisi od karakteristika zemljišta. Kiselost zemljišta sprečava rast korena, što ograničava i usvajanje hraniva iz dubljih slojeva i povećava zavisnost stabla od sadržaja hraniva u vodi, koja se nalazi u površinskom sloju zemljišta. Dakle, usvajanje hranljivih materija može biti ograničeno povećanom kiselošću zemljišta.

U đubrivu mora da postoji pravilan odnos između hranljivih materija

Usvajanje pojedinih elemenata je povezano sa pH reakcijom zemljišta. Najpovoljnija vrednost pH za usvajanje azota i kalijuma je iznad 6,0; a kalcijuma i magnezijuma iznad 7,0. Za bor, mangan, cink i bakar pH treba da je između 5,5 i 7. Efikasno đubrenje zavisi od hranljivog elementa koji je u minimumu, što znači da u đubrivu treba da postoji pravilan odnos između pojedinih hranljivih materija. Optimalno đubrenje azotom čini neophodnim i đubrenje kalijumom i fosforom. Povećanje odnosa azota prema kalijumu (N:K) izaziva nepotpuno usvajanje kalijuma, i obrnuto, ako se poveća količina kalijuma, onda se slabije usvaja azot. Takođe se antagonistički ponašaju gvožđe, mangan i cink prema magnezijumu, fosfor prema cinku i bor prema magnezijumu.

Morfološke promene listova i drugih organa ukazuju na manjak hraniva u zemljištu

Danas se najsigurnijom metodom za određivanje potrebe za pojedinim hranljivim elementima smatra ako se pedološko-hemijska analiza zemljišta dopuni hemijskim analizama listova i drugih organa voća. Nedostatak azota i kalijuma, a u nekim slučajevima i fosfora, kao i mikroelemenata (Fe, B, Cu, Zn, Mg i Mn) može se utvrditi prema morfološkim promenama na lišću, ređe na plodovima, kori stabla i dr.