Kako pravilno orezati jabuku?

Obilaskom pojedinih plantažnih voćnjaka, često se može videti da se kod zimske rezidbe jabuka donji spratovi previše prikraćuju, pa čak i odstranjuju, da bi se lakše odvijao prolazak mehanizacije, dok se istovremeno, zbog manjka kvalifikovane radne snage, sve lošije i slabije orezuju gornji spratovi.

Na vrhovima se ne ostavljaju zamenske produžnice i ne radi se njihova izlolacija, a to dovodi do prejake bujnosti vrhova. Vrhovi tokom vegetacije odvlače previše hrane i energije, koja onda nedostaje donjim spratovima za formiranje i obnovu kvalitetnog rodnog drveta. Istovremeno, prebujni vrhovi zasenjuju donje spratove u krošnji, zbog čega opadaju količina i kvalitet stvaranja cvetnih pupoljaka i obojenost plodova.

Pravilan izgled stabla jabuke u intenzivnom uzgoju treba da podseća na stablo smreke. Dakle, treba da bude konusnog oblika. Ogranci, koji nose rodno drvo, moraju biti jači, deblji i duži u donjim, pa sve kraći i tanji u gornjim spratovima.

Rodno drvo jabuke kod većine sorti razvija se tokom tri godine. Prve godine grana naraste, druge godine, ako je kod rezidbe ostavljena neprikraćena grana sa zdravim terminalnim cvetnim pupoljkom, ona po svojoj dužini formira cvetne pupoljke, a treće godine ona rađa. Poznata je izreka: "Stablo jabuke je onoliko staro koliko je staro rodno drvo na njoj".

Vodite brigu o tome da se na ograncima nalazi dovoljan broj grana

Zato je kod održavanja rodnog drveta u rezidbi najvažnije vođenje brige o tome da uvek na ograncima postoji dovoljno grana, koje se pripremaju za rod u narednoj godini, kao i grana, koje imaju pupoljke i donose rod u tekućoj godini. Prikraćivanjem stare rodne grane na pripremnu i rodnu granu omogućava se da se na ogranku stvori dovoljno energije, te da se dobije i ona treća grana, koja u tekućoj godini raste.

Istovremeno, po bujnosti jednogodišnjih grana najbolje se može proceniti da li je voćnjak pređubren azotnim đubrivima ili premalo đubren. Ako su jednogodišnje grane prejake, dužine 40-80 centimetara, voćnjak je pređubren. Ukoliko su jednogodišnje grane duge svega 10-20 cm, voćnjak treba jače prihraniti azotnim đubrivima. Najbolja dužina jednogodišnjih grana, s kvalitetnim terminalnim cvetnim pupoljkom, koje se neprikraćene ostavljaju za pripremu rodnog drveta je 20-40 centimetara. Ponekad se naiđe i na zasad jabuke u kojem gotovo da i nema mladih jednogodišnjih grana. Bez obnove rodnog drveta ono polako prelazi u staro, pršljenasto, rodno drvo, sa sve većim procentom jabuka slabijeg kvaliteta i krupnoće.

Tokom letnjih meseci na svakom ogranku, koji se nalazi na centralnoj produžnici, treba da se nalaze tri vrste grana. Grana koja raste, grana koja je izrasla prošle godine, s dobrim i zdravim terminalnim cvetnim pupoljkom i koja formira cvetne pupoljke, kao i rodna grana s pupoljcima, koji su procvetali i na njoj se nalaze plodovi. Rodna grana se u narednoj godini prikraćuje na novu pripremljenu granu, a samim prikraćivanjem podstiče se rast novih grana, koje će se u naredne dve godine pripremati za rod.

Ako se ovako obavlja redovna obnova rodnog drveta na jabuci, mnogo je veći procenat jabuka prve klase. Na starijim rodnim granama i izrođenom pršljenastom drvetu, bez obnove, ubrzo opadaju kvalitet i krupnoća plodova. Današnja intenzivna proizvodnja ne dozvoljava da se na stablu nalazi 30-50% jabuka, koje nisu prve klase. Svi troškovi zasnovani su na udelu od 80-90% jabuka prve klase.

Najveća greška je jače prikraćivanje prebujnih jednogodišnjih grana

Na okućnicama, gde se ne nalazi vitki vretenasti grm kao uzgojni oblik, rezidbu jabuke je najbolje obavljati tako da se nijedna jednogodišnja grana ne prikraćuje. Ako je prejaka, ona se mora cela odstraniti. Ukoliko je umereno bujna, cela grana se ostavlja. Naravno, sve bujne grane, koje rastu vertikalno, takozvane vodopije, treba potpuno uklanjati do njihove osnove. Stablo se orezuje spiralno prema vrhu krošnje, tako da se rezidbom ostavljaju neprikraćene sve slabije grane. Razlog je to što je jabuka izrazito akropetalna vrsta (razvija se, pa orezivanje počinje od osnovice ka vrhu), koja ima najjaču vegetaciju na vrhovima krošnje. Ostavljanjem položenijih, umereno jakih, neprikraćenih grana u osnovi i slabijih neprikraćenih grana u gornjim spratovima i na vrhu mogu da se kontrolišu bujnost i rodnost, kao i vršno osvetljenje.

Najveća greška kod rezidbe jabuke je jače prikraćivanje prebujnih jednogodišnjih grana, tzv. vodopija, koje je trebalo još tokom protekle vegetacije opleviti ili u celosti odrezati, naročito u voćnacima pod zaštitnom mrežom jer ona smanjuje osvetljenos rodnog drveta, a nepotrebne su kao delimična zaštita od grada. Njihovim uklanjanjem već za vreme vegetacije postiže se provetrenost krošnje, slabiji uslovi za razvoj bolesti te mogućnost kvalitetnije primene zaštitnih sredstava. Kada se takva prebujna jednogodišnja grana tokom zimske rezidbe prikrati na pola ili trećinu, omogućava se da se iz ostatka te grane sledeće godine razvije ne jedna, već pet ili šest novih vodopija. I tako iz jednog problema nastaje mnoštvo novih.

Prilikom rezidbe mora se paziti da svaki rez bude odrađen kako treba, da se ne prikraćuje na takozvane čepove ili da se višegodišnja grana kod vraćanja na mlađu granu prikrati tik do iste, da bi rane mogle uredno da zarastaju. U protivnom se na ranama i tzv. čepovima naseljavaju krvave vaši, koje ukoliko je istovremeno reč i o prebujnom voćnjaku, postaju iz godine u godinu sve veći i veći problem.

Autor: Adrian Horvat, diplomirani inženjer poljoprivrede, stručni savetnik za hortikulturu