Kako pravilno orezivati Santa Mariju?

Santa Marija poreklom je iz Italije i spada među najpoznatije stone sorte krušaka. Od nje može da se pravi i rakija koja ipak nije kvalitetna kao ona od sorte Viljamovka. Najveći problem za voćare koji je uzgajaju jeste pronalazak tržišta za drugu klasu plodova koji su sitni i imaju slabu cenu jer se prodaju za industrijsku preradu.

Cena se obično kreće od 0.05 - 0.10 evro centi po kilogramu. Sorta je popularna kod potrošača, najviše za stonu potrošnju i naročito kada plod požuti i uglavnom nema većih problema za plasman na tržište.

Prorediti plodove nakon cvetanja i oplodnje

Ukus ploda je prijatan, nije previše sočan, a boja je zelenkasto žuta, sa crvenom nijansom na strani kruške okrenutoj suncu. Plod je gladak i može da teži i više od 250 grama. Najbolje je oprašuju Abate Fetel i Viljamovka kojima je i ona oprašivač. Ove tri sorte najčešće se sreću u zasadima kruške.

Cvetanje je srednje rano, u prvoj polovini aprila, odnosno, nekoliko dana pre Viljamovke, a posle Fetela i može da nastrada od kasnih prolećnih mrazeva, koji su česti poslednjih godina. Preporučuje se proređivanje plodova ubrzo nakon njihovog formiranja i prestanka opasnosti od niskih temperatura, jer drvo formira mnogo plodova koji ostanu sitni ako se kasnije proređuju.

Potrebna i zimska i letnja rezidba

Najveći problem proizvođačima predstavlja njena rezidba. Rezači obično kažu: "Dobrodošli u džunglu", kada se sretnu sa Santa Marijom. Stablo je bujno do vrlo bujno, naročito kada je na podlozi divlje kruške. Obavezna mera tokom godine mora da bude letnja rezidba, jer stablo koje je orezano u zimu, a nije orezano leti, na podlozi divlje kruške, formiraće mnogo mladara koji će da crpe snagu stablu prilikom formiranja rodnog potencijala za narednu godinu.

Rezači tako ulaze u začarani krug jer je zimska rezidba oštra, svake godine radi se na isti način i troši se isto vreme za orezivanje. To se izbegava letnim orezivanjem jer se osvetljava krošnja, eliminiše se višak letorasta, bolja je snabdevenost pupoljaka hranjljivim materijama i što je najvažnije, nema velike gustine u krošnji, što omogućava bolju primenu zaštitnih sredstava i njihovu veću efikasnost.

Dakle, ključ za obuzdavanje rasta Santa Marije je u umerenijoj zimskoj rezidbi koja neće provocirati jak rast novih mladara kod letnjeg orezivanja. Samo na taj način, ako se ne žele primeniti regulatori rasta, koji mnogo koštaju, može se zaustaviti bujnost stabla i redovna rodnost.

Obavezno odstraniti vodopije sa vrha stabla

Inače, Santa Marija najviše rađa na kratkim rodnim grančicama dužine do 30 centimetara i dužim dvogodišnjim ili trogodišnjim granama koje su povijene pod uglom od 90 stepeni. Ako se ne odstrane vodopije na nosećim granama, nakon dve godine, dolazi do formiranja rodnog pupoljka i na njima. Ako su te iste vodopije blizu provodnici moraju da se odstrane ili prorede, ako ih ima više jer zasenjuju unutrašnjost krošnje. Ako su vodopije na vrhu stabla takođe se proređuju, čak i ako ima mnogo rodnog pupa na njima jer, u slučaju formiranja većeg broja plodova, ne bi trebalo da dođe do povijanja vodopija i zasenjivanja donjeg dela krošnje. Poželjno je odstraniti i noseće grane stare četiri i više godina jer na njima obično nema dovoljno rodnog potencijala.

U odnosu na Viljamovku, Santa Marija, manje je osetljiva na moniliju plodova i čađavu krastavost krušaka, a iste je osetljivosti i na crvljivost plodova. Poslednjih godina mnogo šteta na plodovima prave ptice koje, zbog nedostatka hrane u šumi, oštećuju one najbolje na kojima se, u vrlo kratkom roku, pojave simptomi monilije, odnosno, dolazi do truleži na njima.

Duže se čuva u hladnjačama od Viljamovke

Santa Marija se bere u prvoj polovini avgusta ali se poslednjih godina, neki proizvođači, zbog klimatskih promena i sve toplijih leta, odlučuju i na raniju berbu. Jedna od njenih prednosti jeste u tome da se može duže čuvati u hladnjačama, u odnosu na Viljamovku, ako se ranije bere, odnosno, kada su plodovi još zeleni.

Primećeno je da se može čuvati i duže od tri meseca u hladnjačama, što može da bude od velike koristi proizvođačima kada na tržištu nema dovoljno krušaka. Taj period obično se poklapa sa sazrevanjem Abate Fetela i ove dve sorte su jedine na domaćem tržištu koje se u decembru i januaru mogu kupovati u marketima i na pijacama. Oni proizvođači koji uspeju da je sačuvaju u hladnjačama mogu da prodaju i drugu klasu po izuzetno povoljnim cenama.