Kako se dunja čuva od zaborava?

Tokom poslednjih par decenija u Srbiji su se površine pod dunjom postepeno smanjivale i nestajale, a dunju su zamenile druge voćne vrste.

Tako je danas dunja u voćarstvu Srbije zastupljena samo sa manje od 1%.

Dugoročni planovi u voćnjaku

Jedan od onih koji smatraju da dunja zaslužuje mnogo značajnije mesto od okućnica i starih napuštenih voćnjaka je Armin Tot iz sela Jarkovac, u blizini Pančeva. Armin, po struci profesor informatike, za dunju se opredelio kao tridesetdvogodišnjak, pre osam godina, po preporuci profesora sa Poljoprivrednog fakulteta. Počeo je sa zasadom od 300 stabala, a danas njegov voćnjak broji 550 stabala smeštenih na 54 ara. Od sorti zastupljene su: leskovačka, asenica, trijumf i šampion. Za desetak dana počinje berba.

"Ove godine u voćnjaku je postavljen zalivni sistem tako da ovogodišnja suša nije bitnije negativno uticala na rod, dok su visoke temperature doprinele većem sadržaju aroma u voću. Očekujem rod od oko 15 tona. Cena za dunje I klase bi trebalo da bude oko 1eur/kg i ako sve bude išlo po planu one će biti izvezene za Rusiju, a za II klasu cena će biti za trećinu niža."

Pored dunje, Armin gaji i druge voćne vrste i planira podizanje novih zasada. Uz dogovor sa svoijm meštanima, on podiže, održava i razvija i njihove voćnjake, a dobit se deli. Do sada je na takav način podigao dva voćnjaka kruške viljamovke i dva voćnjaka kajsije, dok za ovu godinu planira još dva nova voćnjaka. Ali ni tu nije kraj.

“Moj dugoročni plan je da u narednim godinama stignem do 10 hektara zasada pod voćem i registrujem proizvodnju rakija, te da mi voćnjaci budu sirovinska baza do finalnog proizvoda.”

Edukacija - osnova u borbi protiv Ervinije

Kao jedan od uzročnika najvećih problema u dunjarstvu, Armin navodi erviniju - bakterioznu plamenjaču koju izaziva bakterija Erwinia amylovora. Uporna i učestala, ova parazitska bolest je naterala mnoge voćare da prihvate poraz i odustanu od dunje.

“Najbitnije je da se Ervinija prepozna na vreme, da bi se moglo blagovremeno reagovati. Međutim, dešava se da voćari često ne prave razliku između Ervinije i još jedne česte bolesti dunja - Monilije. Postavljanjem pogrešne dijagnoze, kako od samih voćara, tako ponekad i od samih zaštitara, greši se u tretmanu voća, pa umesto da se bolest suzbije napravi se još veća šteta. Dunja je nežna i osetljiva vrsta, da bi prinosi bili zadovoljavajući potrebno je mnogo ulaganja, rada i posvećenosti. Preventiva i nega dunje uključuju od 16 do 20 tretiranja godišnje. Voćari moraju stalno da se edukuju i čitaju stručnu literaturu, da prate promene i dešavanja u tehnologiji gajenja, da slušaju savete stručnjaka i obraćaju pažnju i na najsitnije detalje.”

Udruživanje stvara bolje uslove za plasman

Kako su plodovi dunje tvrdi i oporo-kiselog ukusa oni u najvećoj meri predstavljaju sirovinu za preradu. Međutim, sorta asenica je zbog svog kvaliteta pogodna i za konzumiranje u svežem stanju.

Mogućnosti prerade dunje su brojne: slatko, kompot, sulc, džem, marmelada, kitinkez (sir od dunja), sok, liker, rakija dunjevača. I upravo u toj činjenici se nalazi drugi ključni problem uzgajanja dunja. Propadanjem i menjanjem strukture naše prehrambene industrije, prvenstveno proizvođača alkoholnih pića i konditora, redukovale su se i potrebe za dunjom kao sirovinom i time je otežan njen plasman na domaćem tržištu.

“Proizvođač kao pojedinac malo toga može sam da učini i promeni u svoju korist, posebno kada se radi o plasmanu proizvoda ili izlasku na inostrano tržište, ali se zato pred udruženjem proizvođača otvaraju mnogo veće tržišne mogućnosti.”

Ništa bez dobre dunjevače

Armin se bavi i proizvodnjom dunjevače na tradicionalan način. O procesu pripremanja dunja za rakiju Armin kaže: “Nakon berbe, neophodno je da dunja odleži kako bi potpuno sazrela. Zatim sledi čišćenje svake dunje pojedinačno, a to podrazumeva odstranjivanje sitnih kvarova i semene lože, čime se izbacuje negativni uticaj eteričnih ulja iz semenki, a sama rakija dobija izraženiju voćnu aromu. Po završenom čišćenju dunja se melje da bi što bolje ekstrakovala mirise i ukuse u procesu fermentacije. Za kvalitetnu dunjevaču najmerodavniji je briks - procenat šećera u dunji. Prošle godine, koja je bila izrazito kišovita, sadržaj šećera u voću iznosio je 12,5%, a ove godine očekujem da će iznositi 14%, što se pre svega postiže primenom mikro elemenata i kompleksnih aminokiselina pri folijarnoj prihrani.

Pre nego što se krene u proizvodnju neophodno je dobro se informisati o procesu pravljenja rakije, konsultovati tehnologe i proučiti šta nauka kaže. Uz prenošenje tehnologije pravljenja rakije sa generacije na generaciju, često se nasleđuju i greške koje se stalno ponavljaju. Bez dobrog poznavanja celog procesa nema ni kvalitetne rakije.”