Kako se određuje optimalno vreme berbe jabuka?

Nalazimo se u periodu godine kada je u toku fenofaza intenzivnog sazrevanja plodova jabuke i kada predstoji početak berbe zimskih sorti. Nije doboljno samo da se proizvede plod, već treba da se obere u najpovoljnijem trenutku kako bi se što duže sačuvao. Prema rečima mr Nebojše Mladenovića, diplomirnog inženjera voćarstva i vinogradarstva u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, postoje dva stepena zrelosti plodova ovog voća i to botanička i tehlološka zrelost.

"Botanička predstavlja prvi stepen zrelosti plodova. To je momenat kada prestaje dalji protok hranljivih materija u njih. U ovo vreme oni su dostigli krupnoću koja je svojstvena za datu sortu, a semenke su sposobne da klijaju", ističe Mladenović i dodaje da tehnološka zrelost predstavlja vreme kada su ubrane jabuke postale najpodesnije za jelo u svežem stanju i kada postižu najbolji kvalitet, ukus, aromu i sočnost.

On ističe da se plodovi ranih letnjih sorti jabuke beru šest do sedam dana pre tehnološke zrelosti, jesenjih sedam do 14 dana, a zimskih sorti u botaničkoj zrelosti.

Ako se beru nezreli, polodovi jabuke su sitni, slabo obojeni, kiseli i neukusni, podložni fiziološkim oboljenjima kao što su gorke pege i potamnjivanje pokožice. U prezrelim, dok su još na stablu, mogu da se pojave staklavost i jonatanove pege. Da bi se sprečile posledice prerane, odnosno prekasne berbe, danas se koriste metode za dugoročnu i kratkoročnu prognozu. Dugoročno se vreme može prognozirati na osnovu broja dana od punog cvetanja do berbe i broja dana od T stanja do berbe.

Broj dana od punog svetanja do berbe

Ovaj pokazatelj je dosta pouzdan za svaku sortu u određenom rejonu pod uslovom da ne postoje velike razlike u vremenskim prilikama između različitih godina. Orijentacioni podaci o broju dana od punog cvetanja do berbe zimskih sorti jabuka iznose za zlatni delišes od 145 do 155 dana, a za jonatan od 135 do 145 dana.

Broj dana od punog cvetanja do berbe zavisi od klimatskih prilika i agrotehnike, ali i od različite ocene vremena punog cvetanja i zrelosti.

Broj dana od stadijuma T do berbe

Ovaj metod je, po rečima vranjskog savetodavca, nešto bolji od prethodnog. Stadijum T u razvoju ploda nastupa kada na mestu spoja ploda peteljke iščezne ispupčenje, a još se ne obrazuje peteljkino udubljenje.

Kako se klasira voće?

"U razvoju ploda postoje dve faze i to broj dana od cvetanja do stadijuma T je primarna faza, a broj dana od stadijuma T do optimalnog vremena berbe je sekundrna faza", kaže Mladenović i ističe da stadijum T treba ustanoviti u toku tri do četiri godine za svaku sortu posebno.

Za određivanje ovog stadijuma vrlo je važan pravilan izbor plodova. Treba odabrati one najodmaklije u razvoju, ali ne i i srednje. U praksi se najčešće koriste metode kratkoročne prognoze na osnovu jodnoskrobnog testa, čvrstine parenhima ploda, rastvorljive suve materije, promene osnovne i dopunske boje pokožice ploda, lakoće odvajanja od grane ili peteljke, promena boje semena odnosno semenjače.

Jodno skrobni test

Nastupanjem botaničke zrelosti smanjuje se količina skroba u plodovima jabuke. Skrob se hidrolizom preobraća u šećer maltozu, a zatim u glukozu.

"Praćenje iščezavanja skroba koristi se kao znak za određivanje vremena berbe. Budući da se skrob prilikom potapanja u rastvor joda u kalijum jodidu boji u plavo, postaje vidljiv njegov udeo na preseku ploda", kaže na kraju naš sagovornik i ističe da se za obavljanje testa uzima uzorak od najmanje 20 plodova koji se poprečno preseku, a zatim se po jedna polovina svakog ploda potapa u rastvor. Na mestima gde je u plodu došlo do razgradnje skroba neće se zadržati boja, a na mestima gde ima skroba presek će biti obojen u tamnoplavu boju.

Količina skroba proporcionalna je udelu obojene površine preseka. Različiti izvori, institucije ili standardi, daju takozvane skale prisustva skroba, odnosno obojenosti, 1 do 5, 1 do 8, 1 do 10 i druge. Udeo se najčešće određuje vizuelnim poređenjem.

Što je plod obojeniji ocena je veća, a samim tim je i plod zreliji. Omekšavanje ploda jabuke karakterističan je znak njegovog sazrevanja. Čvrstina parenhima ploda meri se aparatima penetrometri. Merenje čvrstine ploda obično počinje oko 10 do 15 dana pre očekivanog vremena berbe. Dalje se meri svakih pet do sedam dana kod zimskih sorti jabuka i na dva do pet dana kod letnjih. Plodovi za merenje se uzimaju sa raznih stabala i različitog položaja u kruni.

Uzima se 30 do 50 plodova i na svakom meri sila na dva mesta. Kod obojenih sorti na sunčanoj i suprotnoj strani, a kod neobojenih sa strane spoljne krivine peteljke i nasuprot nje. Pre merenja se skine pokožica na površini od 1 do 1,5 cm kvadratnih. Čvrstina se izražava kao prosečna vrednost svih očitavanja.

Rastvoriljiva suva materija

Količina rastvorljive suve materije ili šećera određuje se pomoću ručnog refraktometra. Koristi se profiltrirani ili centrifugirani sok koji se uzima po sektorima ili sondom iz plodova. U botaničkoj zrelosti plod jabuke sadrži makismalnu količinu rastvorljive suve materije.

Kako plodovi sazrevaju sve više gube zelenu boju usled razgradnje hlorofila, te usled toga postaju vidljivi žuti pigmenti. Za određivanje stepena promene boje mogu da se koriste aparati kolorimetri Ili karte boja koje se uglavnom odnose na osnovnu boju pokožice. Za svaku sortu su urađene posebne karte sa određenim dijapazonom boja te se jednostavno poredi boja pokožice plodova s njima. Svaka boja je pod određenim brojem što omogućava da se ocenjene vrednosti uporede sa onima koje su preporučene za pojedine sorte.