Kako se trape i vade sadnice voćaka?

Ukoliko se sadnice ne isporučuju kupcima, odmah nakon vađenja, treba ih utrapiti. To je neophodno uraditi istog dana kad se one izvade iz rastila da ne bi došlo do isušivanja žila. Takođe, pre sađenja i posle nabavke sadnica, ukoliko se neće odmah vršiti sadnja obavezno je trapljenje voćaka. U protivnom, sadnice voćaka teško se primaju.

Odmah nakon vađenja sadnica iz rastila, pristupa se njihovom trapljenju, radi zaštite od sušenja i izmrzavanja. Vrši se u posebno pripremljene jame ili na otvorenom prostoru. Da ne bi došlo do ugušivanja korena od preteranog vlaženja, biraju se ocedna zemljišta, sa niskim nivoom podzemnih voda. Preporučuje se kopanje kanala oko utrapljenih sadnica za odvođenje suvišne vode.

Saveti

Trapljenje može biti privremeno, ako se sadnice sade ili izdaju u toku jeseni, ili u zimski trap, ako one ostaju utrapljene u toku cele zime. Za zimski treba izabrati ocedno mesto, iskopati jarak dubine 40 do 60 cm, širine oko jednog metra i dug po potrebi. Na dno jarka se stavljaju zatrovani mamci protiv miševa (najčešće od kuvane pšenice zatrovane cinkfosfidom), pa se ređaju sadnice i prekrivaju zemljom tako da pored korena zemljište prekrije i nadzemni deo oko 30 cm.

Za vitalnost povrća zimi najbolji je trap

Pri tom procesu treba sorte razdvojiti, vidno obeležiti i napraviti plan trapljenja. Plan je neophodno napraviti jer se table i etikete, kojima su obeležene sorte, mogu tokom zime uništiti ili izbrisati. Mesto obavezno treba ograditi pletenom žicom, jer zečevi mogu samo za jednu noć da naprave pravu pustoš, guleći koru sa voćnih sadnica. Važno je napomenuti da je bolje obaviti zimsko čak i ako se planira sadnja ili prodaja voćki u jesen jer mrazevi i loše vremenske prilike mogu da onemoguće sadnju ili prodaju u jesen. Time bi slabije utrapljene sadnice mogle da budu oštećene od jakih zimskih mrazeva.

Postupak trapljenja

Mesto trapljenja mora biti takvo da se u tu ne zadržava višak vode, jer u tom slučaju dolazi do gušenja i truljenja korena. Ovaj proces (jesenje, pretprolećno, ali i zimsko) se obavlja kopanjem kanala, dubine zavisno od sadnog materijala, ali najčešće 40 cm, širine 50 cm ili se plugom otvaraju brazde i postavljaju sadnice. Ako je moguće, bolje ih je postaviti pojedinačno jedna do druge, nego u vezanim snopovima po 25 ili više komada i to pod uglom 45^o do 60^o.

U praksi je ipak zastupljen drugi način - sa snopovima. Preko korenovog sistema, koji se nakvasi, nabacuje se sitna zemlja, protrese koren, zemlja blago nagazi da se istisne vazduh i da zemlja što bolje prekrije žile. To se može rešiti i zalivanjem ako zemlja nije vlažna. Zemljom punimo kanal do vrha uz malo uzvišenje, 10 - 15 cm zemlje oko sadnica.

Zimsko trapljenje je dublje, gde se one zatrpavaju sa najčešće peskom, sitnom zemljom, strugotinom (ne trulom!) ili mešavinom ovih materijala 30 cm iznad korena, a potom blago nagaze. U ovom slučaju pre trapljenja na koren sadnica se stavljaju mamci protiv miševa i voluharica. Svaka se mora obeležiti etiketom kako bi se videlo koja je vrsta, podloga, sorta i takavi mesto bi trebalo ograditi pletenom žicom.

Zaštita od glodara

Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti sadnica od miševa i voluharica (mamci, pletena žica oko korena), zečeva, srna i stoke (ograda od pletene žice). Prednost peska kao materijala za trapljenje je da miševi u pesku ne mogu praviti rupe i oštetiti koren i korenov vrat sadnica.

Nabavka i priprema sadnica voća - na šta obratiti pažnju?

Vađenje voćki je u jesen, u toku zime (bez mrazeva) ili u proleće pre kretanja vegetacije. Vađenje je ašovom ili specijalnim plugom.

Sadnice koje su povađene iz trapa, treba osvežiti tako što se korenov sistem potapa u vodu na 12 do 24 časa pre sađenja. Obavezno se pregledaju. Detaljno se kontroliše korenov sistem i nadzemni deo, pri čemu se vodi računa da nemaju mehaničkih oštećenja i prisustva prouzrokovača bolesti i štetočina kao i da nisu izmrzle ili počele da se suše. Sve sadnice koje imaju neka od spomenutih nedostataka se ne koriste u sadnji.