Kako smanjiti disanje plodova voća i zašto je to važno kod skladištenja?

Plod je živi organizam u kojem se nakon berbe dešavaju složene biohemijske promene, praćene disanjem. Ako želimo da one ne budu brze, onda moramo uticati na smanjenje intenziteta disanja. 

Kada je ono veće, dolazi do brze razgradnje hranljivih materija u plodu i do povećanja transpiracije - isparavanja iz plodova. Uz to se povećava i lučenje etilena, koji ubrzava procese starenja ploda. 

Zbog toga odmah nakon berbe voće treba spremiti u skladište, upozorava  profesor dr Ivo Miljković u knjizi Opšte voćarstvo.

Unutrašnji i spoljašnji faktori

Na disanje ploda utiče veliki broj činilaca unutrašnje i spoljašnje prirode. Od faktora unutrašnje, najveće značenje ima sorta. Veći koeficijent, odnosno intenzitet disanja imaju plodovi letnjih sorti, a manji zimskih dok su plodovi jesenjih osrednjeg intenziteta disanja. Osim toga, intenzivnije dišu veliki i mali plodovi od onih srednje veličine zbog čega se i lošije čuvaju. 

Na ovu pojavu jako utiče i stepen zrelosti plodova pri čemu zreliji imaju veći koeficijent. 

Kada je reč o spoljašnjim faktorima, važno je kako postupate sa voćem tokom berbe, pre stavljanja u skladište, a posebno uslovi skladištenja. Naročito je važno da se nakon berbe plodovi što pre skladište i to prema pravilu "danas ubrano - danas uskladišteno", poručuje Miljković. 

Temperatura i vlažnost vazduha

Manje disanje plodova, a time i duže čuvanje, postiže se uz temperature od 0°C do 5°C. 

Jako je važna i relativna vlažnost vazduha. Uz veću, od 85 odsto do 90 odsto, smanjuje se transpiracija i produžava čuvanje. 

Dalje, treba istaći da sastav atmosfere u skladištu utiče na intenzitet disanja. Što je više kiseonika, a manje ugljen dioksida, to je disanje veće i obrnuto. Ipak, treba paziti na odnos između koncentracije ta dva elementa, kako ne bi došlo do gušenja ploda i drugih fizioloških bolesti. 

Ubrzanje disanja nastaje ako se u skladištu nakupljaju gasovi, tj. produkti disanja, a posebno etilen. Zato se mora osigurati njihov odvod. 

Čuvanje manje količine voća

Dakle, voće se može čuvati u običnim skladištima, hladnjačama sa normalnom atmosferom i onima koje imaju komore u kojima je sastav vazduha izmenjen, odnosno atmosfera kontrolisana. 

Manje količine možemo držati u bilo kakvim, pa i malim prostorijama, gdj se može održavati temperatura veća od 0°C, a manja od 8°C i povećana relativna vlažnost vazduha (od 85 do 90 odsto). Za to se najčešće koriste podrumi ili tavani. Bolja su podzemna spremišta jer se u njima lakše održava željena temperatura i vlaga. 

Tavan može biti prikladan tokom jeseni jer se lakše rashlađuje i provetrava i održava relativna vlažnost vazduha. Međutim, zimi može doći do prekomernog rashlađivanja pa se plodovi smežuraju i gube kvalitet. Prema tome, nisu prikladni za duže čuvanje. 

Koje sorte jabuke se mogu duže čuvati i zašto ih držati što dalje od luka?

Postoje problemi i kod podruma jer se na početku skladištenja ne mogu lagano postići niže temperature. Zato prozore treba otvoriti uveče kako bi tokom noći ulazio hladan vazduh, a onda se ujutru zatvore. Povremeno ih treba provetravati kako bi se odstranio višak gasova nastalih disanjem voća. 

Hladnjače za veće količine 

Veće količine se najbolje čuvaju u hladnjačama u kojima se može lako uspostaviti i kontrolisati potrebna temperatura i relativna vlažnost vazduha. 

Najefikasnije su hladnjače sa gasnim komorama u kojima se regulišu temperatura, relativna vlažnost vazduha i koncentracija gasova sa posebnom pažnjom prema količini i odnosu između kiseonika i ugljen-dioksida.