• Suša
  • 19.08.2015. 18:00

Kako smanjiti stres na voćkama?

Tamo gde nema sistema za navodnjavanje preporučuje se primena folijarne prihrane i preparata za sprečavanje negativnog uticaja stresa na biljke, na bazi aminokiselina.

Foto: depsoitphotos.com, photography
  • 389
  • 98
  • 0

Prema pisanju stručnjaka, simptomi stresa kod voćaka uključuju uvenuće, žutilo i prerano opadanje lišća, manje opekotine od sunca na jabukama, lišću, te veće opekotine na plodovima jabuka.

U voćnjacima, u kojima nema sistema za navodnjavanje, preporučuje se primena folijarne prihrane i preparata za sprečavanje negativnog uticaja stresa na biljke (rano ujutro ili kasno uveče), na bazi aminokiselina.

Folijarna prihrana može da se kombinuje s redovnom zaštitom protiv bolesti i parazita, pri čemu treba obratiti pažnju na povećanu pojavu štetočina, zbog visokih temperatura (lisne vaši, pauci, mineri, kruškina buva, smotavci). Zaštitu treba sprovoditi prema preporukama stručnjaka.

Pomoć agrotehničkih mera

Od agrotehničkih mera, preporučuju se sledeće: plitko frezovanje zemljišta i zatvaranje vlage u tlu unutar reda, redovno malčiranje međurednog prostora, zelena rezidba radi smanjenja gubitka vlage evaporacijom i uništavanje letnjih korova. Oprezno sa zelenom rezidbom, zbog mogućnosti pojave opekotina na plodovima!

Pojava glodara

Kao posledica suše, dolazi do velike pojave štetnih glodara (poljski miš, voluharica), pa samim tim i većih šteta, koje oni stvaraju na pojedinim voćnim kulturama, naročito kod voća na slabo bujnim podlogama i kod jagoda, na kojima osim glodanja korena biljke, prave i indirektne štete glođući creva za navodnjavanje, koja se nalaze ispod PVC folije. Stoga se preporučuje postavljanje klopki, na mestima gde su primećene štete, zbog pojave navedenih štetočina.

Mlade zasade voćaka i vinove loze obavezno treba zalivati. Po mogućnosti postaviti malč oko mlade sadnice radi sporije evapotranspiracije vode iz zemljišta. Treba znati da stvaranje cvetnih pupoljaka u voćnjacima počinje u julu i avgustu prethodne godine (8 do 10 meseci pre otvaranja cvetnih pupoljaka), i to sledećim redosledom: orah, dunja, jabuka, kruška, višnja, šljiva, trešnja, ribizla, breskva, kajsija, badem, leska (obrnuto cvetanju).

Faktori koji utiču na stvaranje cvetnih pupoljaka su: makro i mikroelementi u tlu, podloga, rezidba, intenzitet asimilacije (fotosinteza). Stoga treba voditi računa da se u narednim mesecima voćkama osigura što više tih činilaca da bi sledeće godine rodile.

Podloge slabije bujnosti

Podloga, takođe, utiče na stvaranje cvetnih pupoljaka. Kod većeg porasta moguć je manji broj cvetnih pupoljaka te je preporuka da se kod podizanja višegodišnjih zasada koriste podloge slabije bujnosti, ali je tada osnovni uslov i postavljanje sistema za navodnjavanje. Na stvaranje cvetnih pupoljaka utiče i lisna površina: veća lisna površina omogućuje veću asimilaciju i optimalno stvaranje rodnih pupoljaka, pa stoga treba čuvati list od bolesti i štetočina, jer oštećenjem listova usred leta može da izostane stvaranje pupoljaka. I na kraju jedno podsećanje: navodnjavanje voćnjaka je poželjno gde god je to moguće!

Foto: depsoitphotos.com, photography33


Tagovi

Sunce Visoke temperature Ožegotine Mikroelementi Folijarna prihrana Nedostatak vlage Podloga Uništavanje korova Biostimulatori Malč Toplotni stres Zatvaranje vlage Pojava glodara Simptomi stresa Navodnjavanje


Autorka

Ivana Nađ

Ivana Nađ

Ivana je urednica na Agroklub portalu. "Vaša uverenja ne čine vas boljom osobom. Delovanje čini."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi