Kako sprečiti fiziološke bolesti jabuke

Problem fizioloških bolesti plodova postao je veoma značajan intenziviranjem uzgajanja jabuke, posebno pri dužem čuvanju plodova u hladnjačama.

Fiziološke bolesti plodova jabuke možemo definisati kao poremećaje fizioloških procesa unutar ploda u toku procesa zrenja i starenja plodova, koji dovode do promene izgleda, ukusa, sočnosti i arome ploda. Javljaju se i na plodovima drugih voćnih vrsta.

Sva fiziološka oboljenja možemo podeliti u dve grupe:

1. fziološke bolesti ploda koje vode poreklo iz voćnjaka, kao rezultat poremećaja u rastu i razvoju samog voćnog stabla;
2. fiziološke bolesti ploda koje su rezultat promena metabolizma ploda tokom perioda čuvanja.

Fiziološke bolesti ploda jabuke koje vode poreklo iz voćnjaka

Ovo je brojna grupa oboljenja, koja se javlja na plodovima jabuke dok su oni još uvek na stablu, ali se bolest ispoljava kasnije. Na pojavu ovih bolesti može se uticati izborom lokacije za sadnju, izborom sorte, podloge, primenom pravilne agrotehnike, izborom uzgojnog oblika, posebno pravilnom ishranom, zalivanjem i zaštitom stabala jabuke. Najznačajnije iz ove grupe su bolesti: staklavost plodova, gorke pege, jonatanove pege i lenticelne pege.

Staklavost plodova

Staklavost plodova je fiziološko oboljenje koje se veoma često javlja. Do pojave ovog fiziološkog oboljenja dolazi zbog izlivanja ćelijskog soka u međućelijski prostor. Prepoznaje se po staklastom izgledu delova ploda jabuke, koji su zahvaćeni ovom promenom. Neke sorte jabuke su veoma podložne ovom oboljenju. Bolest se više javlja na mlađim i bujnijim stablima, na kasnije ubranim plodovima, plodovima sa manjim sadržajem kalcijuma i plodovima sa ožegotinama.

Na pojavu ovog oboljenja može se uticati izbalansiranom ishranom kalcijumom, izborom sorte, optimalnim navodnjavanjem, zasenjivanjem kako ne bi došlo do pojave ožegotina, pravovremenom berbom.

Gorke pege

Gorke pege su najznačajnije fiziološko oboljenje, koje se lako prepoznaje po okruglim, ulegnutim pegama. U okviru ovih pega dolazi do odumiranja ćelija mesa ploda. Pege imaju izuzetno gorak ukus i po tome su i dobile naziv. Na pojavu ove fiziološke bolesti najveći uticaj ima sadržaj kalcijuma u plodu. Plodovi jabuke sa većim sadržajem kalcijuma se bolje čuvaju.

Gorke pege u različitim fazama razvoja (Foto: mr Nebojša Mladenović, PSSS Vranje)

Na sprečavanje pojave gorkih pega veliki uticaj imaju preventivne mere kao što su: optimalno đubrenje stabla, navodnjavanje i pomotehnički zahvati. Kako bi se sprečila pojava gorkih pega, primenjuje se folijarno prihranjivanje stabla, a nakon berbe plodovi se potapaju u rastvor bogat kalcijumom.

Jonatanove pege

Jonatanove pege je oboljenje prvi put primećeno na plodovima sorte jonatan, po čemu je i dobilo naziv. Javlja se i kod drugih sorti (zlatni delišes). Za ovu bolest je karakteristično da se na pokožici ploda javljaju pegice veoma malih dimenzija - od 1 mm do 2 mm. Ovo fiziološko oboljenje dovodi do umanjenja tržišne vrednosti ploda, ali ne i do njegovog propadanja.

Pravovremena berba, potapanje plodova u rastvor kalcijuma i optimalan rok berbe može da smanji pojavu ove bolesti.

Leticelne pege

Leticelne pege su fiziološko oboljenje veoma slično gorkim pegama, ali u ovom slučaju one se javljaju samo oko lenticela na površini ploda. Ovo oboljenje nastaje na isti način kao i gorke pege i sve mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja njihove pojave identične su merama za gorke pege.

Fiziološke bolesti ploda jabuke koje nastaju u periodu čuvanja

Ova grupa oboljenja (skald) je posledica prirodnog starenja ploda i procesa koji se dešavaju unutar ploda. Svake godine pričinjava velike gubitke. Karakterističan simptom ove fiziološke bolesti su braon pege, koje se javljaju na pokožici ploda. Bolest je rezultat odumiranja ćelija ispod pokožice ploda. Prvi simptomi se uočavaju na delu ploda koji je bliži čašici, u vidu manjih pega. Te pege se brzo povećavaju i spajaju. Jednom kada se javi, bolest brzo napreduje i može zahvatiti celi plod. Sorta greni smit je veoma osetljiva na pojavu ove fiziološke bolesti u periodu skladištenja.

Za sada je nemoguće spriječiti pojavu skalda, ali se može mnogo učiniti kako bi se odložila pojava simptoma ovog oboljenja. Najviše pažnje se poklanja izboru sorti koje su otpornije na pojavu skalda, adekvatnoj agro i pomotehnici, pravovremenoj berbi, skladištenje u namenskim skladištima za čuvanje plodova jabuke.

Dobra rezidba treba da obezbedi osvetljenost cele krošnje. Skladište treba da ima dobru ventilaciju čime se reguliše koncentracija etilena. Na smanjenje pojave skalda veliki uticaj ima skladištenje plodova jabuke u komorama sa kontrolisanom atmosferom.

Foto: Couleur / Pixabay